dani_kupina_2016_foto

Niska otkupna cena razljutila kupinare

Niska otkupna cena kupina, koja se kreće od 30 do 50 dinara za kilogram, razljutila je domaće proizvođače ovog voća. Oni ističu da je tržište u ovom delu Srbije potpuno neuređeno kada je otkup u pitanju, što pojedinim hladnjačarima otvara mogućnost monopola i nametanja sopstvenih, za proizvođače izuzetno nepovoljnih, uslova.

Isplativa otkupna cena kupine, difinisana na osnovu ponude i potražnje, iznosi nešto više od 120 dinara, to jest jedan evro. Ovogodišnji rod je dobrog kvaliteta i sa visokim nivoom šećera, pa u Asocijaciji poljoprivrednih proizvođača „Malinari Srbije“ nemaju sumnju da bi takva kupina našla svoje kupce i po znatno višoj ceni od aktuelne.

– Od izvoza malina je bio najveći devizni priliv u 2015. godini, 300.000.000,00 dolara, što je potvrdio i sam ministar privrede na kongresu u Šapcu. Država ima dobar priliv za sva jagodičasta i koštunjava voća, pa bi trebalo da i proizvođač ima koristi. Međutim, kada na kraju godine pogledate saldo, svi su proširili svoje kapacitete, kupili luksuzna vozila, otišli na dobra letovanja, a poljoprivredni proizvođač ne može ni da zameni jednu gumu na traktoru starom 50 godina – kaže za Radio Aleksinac predsednik udruženja „Malinari Srbije“ Dobrivoje Radović.

On napominje da je pad cene ogroman problem, u čije rešavanje poljoprivrednici žele da uključe i resorno Ministarstvo poljoprivrede, a ukoliko do dogovora ne dođe, najavljuje i proteste na nivou cele Srbije od 10. avgusta.

– Dva su rešenja, ili protesti, ili da ljudi odustanu od berbe na ovu cenu. To je najprihvatljivije, ako smo pukli, ako tražimo cenu od jednog evra a ne dobijamo je, onda bolje ne predavati da se neko ne bahati i ne zarađuje ogroman novac i kapital na našem znoju. A ako to ne urodi plodom, onda protesti. Ako već mi ne zarađujemo, da bar ne zarađuju i oni.

Radović dodaje da su trenutnom otkupnom cenom na gubitku jedino primarni proizvođači, koji na kraju sezone neće moći da povrate ni ono što su u proleće uložili.

– Što se ponude od 30 do 40 dinara tiče, tu nema ni za pola sadnice. Da biste platili neku od analiza zemljišta, na primer, treba da uberete tonu malina. To nije gubitak, nego je ispod gubitka, jer nemate ni za jedan osnovni trošak. Sa tom cenom oni dovode seljaka na nivou cele Srbije do toga da ugasi proizvodnju. Već postoji revolt poljoprivrednih proizvođača, pa će ljudi delimično da vade sadnice, ne tretiraju ih više, a onda će doći do lošeg kvaliteta i bolesti. Mi ne gledamo izvoznike i ne želimo da budemo suprotstavljene strane, već želimo samo da budemo fer i obostrano zadovoljni, i po pitanju cene, i otkupa, i izvoza. Nećemo dozvoliti da neko crpi naš kapital.

Srpski privrednici i mali proizvođači nisu u istom položaju kao strani investitori ni kada je pomoć države u pitanju, napominje predsednik asocijacije „Malinari Srbije“. On ističe da vlada finansira svako novootvoreno radno mesto u stranim kompanijama, što automatski domaću privredu stavlja u podređen položaj, a poljoprivrednike primorava da mešetare kada je proizvodnja u pitanju.

– U velikim evropskim zemljama i u svetu ljudi se bave jednom proizvodnjom, a kod nas su ljudi, da bi preživeli, dovedeni do toga da moraju da mešetare. To mešetarenje znači da vi morate da se bavite svim i svačim na usitnjenim parcelama, i voćarstvom, i povrtarstvom, i stočarstvom, da biste preživeli. Nažalost, u našoj zemlji teško je preživeti i na ovaj način, a kamoli da se bavite samo jednim poslom.

Asocijacija „Malinari Srbije“ okuplja registrovana poljoprivredna gazdinstva iz 43 opštine, a sednica upravnog odbora održana je ovog vikenda u Ražnju, u okviru manifestacije „Dani kupina“.

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

7 + three =