Dani Tihomira Đorđevića

Додељене награде на Данима „Тихомира Ђорђевића”: У некадашњем српском народном животу, има и оног што нам баш данас треба

Уручењем награда и признања на данашњој Свечаној академији у алексиначком Дому културе овогодишњим добитницима у оквиру Манифестације „Дани Тихомира Ђорђевића”, била је прилика да се овдашња јавност још једном подсети на допринос овог знаменитог Алексинчанина у настанку и развоју етнологије на простору Балкана.

Тихомир Р. Ђорђевић, академик светског гласа, са преко 700 библиографских јединица, детињство је провео у Лужану крај Алексинца, где му је отац као свештеник службовао. Његова интересовања су била различита и широка. Бавио се традиционалном материјалном и духовном културом Србије и Балкана. Оставио је велико научно наслеђе.

Награда која носи његово име данас је уручена др Недељку Богдановићу, професору универзитета у пензији. Он је рођен у селу Бучум код Сврљига 1938. године и Србију је упознао са нашим, такозваним јужњачким говорима, а у своју богату библиографију уписао је и дело „Говор Алексиначког Поморавља”.

Погледајте и: Жири одлучио ко добија овогодишњу награду „Тихомир Р. Ђорђевић” 

Dani Tihomira Đorđevića
Уручивање награде: проф. др Недељко Богдановић и Маја Радоман Цветићанин, директорка ЦКУ Алексинац

Обраћајући се присутнима, награђени др Богдановић је етнолога Ђорђевића сврстао у ред српских великана рекавши да су у то време многи са путним листом државице Србије одлазили у свет да се тамо дошколују или усаврше, казавши:

– Неки су тамо и остали и постали славни, попут Тесле и Пупина, чије заслуге имају светске размере. Неки су се враћали у Србију, постајући једнако славни и заслужни за српски народ и његово напредак, попут Цвијића, Скерлића, Белића, Миланковића, Аласа, Чајкановића и Тихомира Ђорђевића. 

Добитник овогодишње награде „Тихомир Ђорђевић” је у наставку беседе казао да су њихови резултати, мисливши на групу интелектуалаца где је припадао и Тихомир, садржани у решењима, али и у идејама, у назнакама које нам и данас служе као духовни и стручни путокази. По њему, за деценије, па и век унапред трасирали су кретање умних и духовних снага, а сами су били институције пробуђеног и надареног народа, најбољи изданци његови, најумније главе.

– Такве људе ми и данас славимо. Годишњице наше историје, и дани наше духовности, прилике су да се оснажимо за циљеве који нас зову, за изазове који нас вребају. Кад год се погледа на време које долази, можда се треба осврнути на време које је за нама. Наћи ће се тамо и поука и порука, па и неки пример како ваља живети, чему се ваља одупрети, чега се одрећи, на шта не треба пристати, шта благословити, шта проклети, шта само опсовати, а за шта се ваља жртвовати. 

Dani Tihomira Đorđevića

Др Богдановић је напоменуо да човек остаје мера ствари и слика сваког времена и нагласио Ђорђевићеву улогу у томе.

– Једну меру поставио нам је и Тихомир Ђорђевић посленик и заслужник у више области српске културне историје. Кажу да је био учен, отвореног духа, хуман и патриота, вишестран и плодан, и поред свега радан, одговоран, и до пожртвованости неуморан. 

Своје излагање овогодишњи добитник награде „Тихомир Ђорђевић” професор др Недељко Богдановић је завршио неуобичајено.

– Обично се од награђеног очекује да ће наставити рад, више и боље. С обзиром на моје године, на моје умне и физичке снаге, ја вам то не могу обећати. Уместо тога поручујем вам: читајте Тихомира Ђорђевића, почесто застајкујте над његовим мислима и записима. Тамо, у некадашњем српском народном животу, сигурно има и оног што нама баш данас треба. 

Признање ,,Чувар завичаја” за велики и значајан допринос у очувању материјалног и нематеријалног блага нашег народног живота припало је др Љубиши Рајковићу Кожељцу из Зајечара, постхумно. Др Љубиша Рајковић је најпознатији сакупљач и проучавалац усменог народног песништва источне Србије. Његов сакупљачки рад трајао је пола века и трагично је прекинут ове године, у саобраћајном удесу. Љубиша Рајковић рођен је у Кожељу (код Минићева), 1940. гоине, а настрадао несрећним случајем 2020. године.

Dani Tihomira Đorđevića
др Мирјана Закић и проф. др Сања Ранковић, добитнице признања “Владимир Ђорђевић” 

Признање ,,Владимир Ђорђевић” за истраживачки рад који значајно доприноси области етномузикологије, а у складу са залагањима Владимира Ђорђевића, уручено је др Мирјани Закић и проф. др Сањи Ранковић за монографску публикацију „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије”, у издању Матице српске, Нови Сад, 2019.

Књига „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије” др Сање Ранковић и др Мирјане Закић представља промишљено, утемељено и дуго очекивано научно етномузиколошко штиво, које је базирано на интензивним и обухватним теренским истраживањима одабране географске области у трајању од три године (2015-2017). Подручје централног дела Косова и Метохије које обухвата простор од Вучитрна до Урошевца, до сада није посебно етномузиколошки обрађивано, што је усмерило теренска истраживања и истраживачки фокус ауторки.

Dani Tihomira Đorđevića

Dani Tihomira Đorđevića

Доделу награда увеличао је наступ Ансамбла „Традиција ВИВА”, претежно састављен од студената Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, који је поред осталих извео и нумеру „Алексинац, мала варошице”, песму забележену у Алексинцу. Њена специфичност се огледа у томе што је изведена 18. јануара 1859. године од стране ученика основне школе под управом учитеља Јоце у част сусрета Кнеза Милоша и Кнеза Михајла.


Манифестацију „Дани Тихомира Ђорђевића” организује Центар за културу и уметност у сарадњи са огранком САНУ у Нишу, Одељењем посебних фондова НБС, Факултетом музичке уметности у Београду, Алексиначком гимназијом, Библиотеком „Вук Караџић” и Основном музичком школом „Владимир Ђорђевић” и под покровитељством Општине Алексинац.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen − five =