Иако је жетва стрних жита кренула добро, са натпросечним приносима на појединим парцелама, временски услови прекинули су убирање летине. Лоше време, учестале кише и висока влага штете и приносу и квалитету хлебног зрна.
На почетку жетве, процена просечних приноса на нивоу Нишавског округа била је негде око три и по тоне по хектару, односно на нивоу вишегодишњег просека. Ове процене оповргли су произвођачи који су одрадили изузетно добро агротехнику и пожњели на време своје усеве, па су приноси били и већи од очекиваних.
‒ Има пар произвођача који су остварили преко шест, седам и по, па чак и осам тона по хектару – каже Саша Стнковић из Пољопривредно стручне и саветодавне службе Ниш.
Међутим, по речима стручњака, није пожњевено ни 40% површине.
‒ Остали ратари имали су проблема током вегетације, у периоду сазревања биле су високе температуре, дошло је до масовне појаве болести у време класања и сада се десило, нажалост, оно што је најгоре по произвођаче. Колико год је жетва пшенице и осталих стрних жита врло рано почела у односу на вишегодишњи просек, она још увек траје, а падавине отежавају и пролонгирају жетву за даљи период – објашњава наш саговорник.
Све ово довело је до тога да ће, по неким проценама, приноси бити за 15-20% нижи, од очекиване 3,5 тоне по хектару.
‒ Долази до масовне појаве корова, од кише, ветра и града на неким територијама је клас доста поломљен, опао је, дошло је и до осипања, тако да имамо значајне штете.
Падају приноси, али пада и квалитет рода. Опада хектолитарска тежина и квалитет зрна, а поред тога саветодавци у Пољопривредно стручној и саветодавној служби Ниш запазили су још прошле недеље на терену и проклијавање зрна на класу, тако да има значајних штета. Време не дозвољава да произвођачи што пре покупе усеве, па ће то захтевати током жетве и додата улагања у смислу досушивања. Са првим зрацима сунца комбајни неће моћи одмах да уђу у парцеле, јер влага у земљишту при топлом времену доста испарава, омекшава сламу и зрно, тако да треба дужи временски период да би се обавила жетва.