Иако различити по музичком стилу, сензибилитет је оно што повезује Тому Здравковића и Лену Ковачевић. Наша позната џез певачица и ћерка драмског писца Душана Ковачевића, придружила се групи уметника и поштовалаца Томине песме, који су у Дому културе у Алексинцу приредили Вече сећања на дан његовог рођења. Поред наратора глумца Горана Султановића, певача Ивана Милинковића и Томиног братанца, Душана Здравковића, Лена Ковачевиће је у свом стилу отпевала неколико песама Томе Здравковића. Позив из Томиног родног града, каже, стигао је у најчуднијем тренутку, баш онда када је слушала његове песме и маштала да их запева пред публиком.
Дипломирали сте џез певање и определили се за неки други музички правац од оног коме је Тома Здравковић припадао. Ипак на алексиначкој сцени интерпретирали сте његове песме, откуд та повезаност?
Стварно ми је велика част што сам део једног овако дивног и лепог догађаја. Томине песме знам и волим од кад сам била дете. Нисам имала прилике да их певам јер то просто није стил музике којим се бавим, али је нешто што у његовој музици постоји, што мени личи на некакав наш домаћи блуз. Ако би могло да се каже овако, западна музика има блуз, има џез, ово је, по мом мишљењу, нешто најближе томе зато што је у суштини једна права душа народа. То је оно што мени његова музика представља, заиста душу.
Да ли се тим присуством душе у песмама може објаснити феномен слушаности Томиних песама, међу свим генерацијама и љубитељима различитих музичких праваца?
Сигурно да може, просто зато што је он оставио тај емотивни код и ви сте, на неки начин, огољени с том његовом музиком. То је нешто толико танано и сензитивно да је, уопште као личност, он мени јако занимљив и, признајем, харизматичан и врло енигматичан. Мој отац је сигурно имао прилике да се среће с њим. Он мене подсећа на неку, нећу рећи Југославију јер не причамо о Југославији, него на нека временима која ми, наша генерација, нисмо осетили. Али кроз ову музику и кроз његове спотове и кад гледате јутјуб прегледе, који су огромни, ви дефинитивно стварате слику о неким прошлим временима.
Цео интервју прочитајте у електронском издању АЛ новина: