Да ВИП (скраћеница која, у ствари, значи везе и познанства), а неретко и припадност некој од политичких странака на власти, превладавају у ситуацијама када неки млади човек треба да се запосли, одавно није никаква новост. То су, по свему судећи, само неки од бројних разлога који утичу на младе људе да се, после завршетка студија и обично неколико година проведених на тржишту рада, иако тешка срца, ипак определе за бели свет и крену, како се обично каже, трбухом за крухом.
Један од многих који ће, речено жаргоном младих, ускоро вероватно „да пали преко гране” је и Предраг Костић, тренер Атлетског клуба „Напредак” у Алексинцу. Овај 31. годишњи професор физичке културе има богату спортску биографију.
‒ Године 1999. освојио сам друго место у Трци мира и то је био повод да ме, годину дана касније, тадашњи тренер Бранко Колунџија позове у клуб. Прихватио сам позив, вредно и упорно тренирао, дошла су такмичења и медаље… Заволео сам атлетику и ево и данас се њоме бавим. То је један од три базична спорта који утиче на комплетан развој и тела и личности, али и учи човека упорности, да буде велики борац и никада не одустане од зацртаног циља ‒ каже Костић који је пре пет година завршио Факултет за физичку културу у Нишу.
Цео текст доступан је у штампаној и електронској верзији АЛ новина: