„Вече прича о нечастивим силама”, које је одржано синоћ у Дому омладине, почело је уручивањем признања „Запис чувару завичаја” проф. др Недељку Богдановићу за велики и значајан допринос у очувању нематеријалног блага нашег народног живота.
Обраћајући се присутнима поводом добијене награде професор Богдановић је напоменуо да неки мисле да је завичај оно што јесу, односно њихово целокупно животно искуство, други сматрају да је завичај цели свет и да је човек потпун у универзуму, док има и оних који мисле да завичај уопште и не постоји. За ову групу људи, добитник признања, каже да вероватно не памте своје детињство.
‒ Судећи по ономе како данас живимо, како се крећимо пространствима, како једним притиском на дугме можемо да одемо у дубине векова или у висине простора, скоро да ћемо помислити да ли завичај уопште постоји или је то само она златна нит која нас повезује по дубини као зрак, који нас као вертикала усмерава зениту и не даје нам да се распаднемо, да се превише удаљимо и изгубимо у свемиру који се зове живот – рекао је Богдановић.
‒ Шта треба да чини човек на то, да сачува ту златну струну? – упитао је.
‒ Вероватно да оставља трагове, по којима ће га други препознавати.
Професор Богдановић, коме је алексиначки Центар за културу уручио награду „Чувар завичаја”, рекао је да ово разуме као намеру средине да се кроз признања његовим следбеницима, одужи свом великом заслужнику, проучаваоцу и просветитељу Тихомиру Ђорђевићу.