Шести позоришни Фестивал првоизведених представа у Алексинцу отворио је комад „Хипноза једне љубави” рађен по тексту и у режији нашег прослављеног драмског писца и прошлогодишњег добитника Повеље за допринос српској драми – Душана Ковачевића. Питање одласка младих из земље главна је тема коју Ковачевић отвара у овој трагикомедији, која нагони на смех, али и отвара питања да ли је напуштање земље једино решење и коначна срећа и шта се дешава када се полако један по један селимо у друге крајеве где смо ништа друго до странци изгубљени у простору.
Улогу Соје, мајке која се суочава са одласком сопствене деце, али и сеоске учитељице која страхује да ће школске клупе у њеном разреду ускоро бити празне, тумачи глумица Аница Добра.
Колико је ова представа и Ваша животна прича, односно када сте отишли у бели свет шта сте добили, а шта сте изгубили?
Ово је добра прилика да то демантујем, ја нисам отишла у бели свет, а сви тако мисле. Отишла сам тамо да радим и враћала сам се увек. Дакле, баш супротно, моја одлука је увек била да ми полазиште буде у Београду, где је мој дом, где сам се родила. Зашто? Не зато што сам баш много паметна, него зато што сам вероватно негде инстинктивно осећала да ту могу да пуним своје батерије, да сам ту свој на своме. То је просто питање одлуке, тако да је мени прво и најбитније да сам ја добро, а друго ми је шта ћу и како ћу из тог доброг да урадим.
Цео интервју са Аницом Добром прочитајте у АЛ новинама: