Osam umetnika iz Kosovskog Pomoravlja koji su se sinoć pojavili na sceni aleksinačkog Doma kulture, u okviru Kulturnog leta, svojim vokalnim i dramskim nastupom dočarali su ovdašnjim sunarodnicima svo bogatstvo tamošnjeg kulturnog nasleđa i izazove savremenog življenja na tim vekovnim srpskim prostorima.
Sa pozornice se na publiku prenela kosovska bol, ali i prkos, čule su se antologijske narodne pesme, a ritmovi tapana i kavala sa Binačke Morave slili se u aleksinačku Moravicu. Tako da je svako od prisutnih imao utisak da je nasleđe Kosovskog Pomoravlja i njegovo, srpsko nasleđe. Zato su i značajni nastupi Etno grupe „KOSˮ nastale 2017. godine u okviru Srpskog pozorišta Gnjilane, kada su članovi grupe uživo pratili predstavu muzičkim tačkama. Na osnovu toga, stvorila se ideja za formiranje samostalne grupe koja će se baviti očuvanjem srpske tradicionalne muzike sa prostora Kosova i Metohije.
Nikola Mitić, član ove grupe, kaže da su imali brojne nastupe širom Kosova i Metohije i Srbije. Trenutno grupa broji 8 članova – iz Kosovske Kamenice, Raniluga, Korminjana, Šilova i Novog Brda.
Posebnu pažnju u ovom scenskom nastupu privukli su profesori ruskog i engleskog jezika, Jelena Janković i Miloš Ristić, glumci amateri Srpskog pozorišta Gnjilane i članovi KUD-a Doma kulture „Radomir Popovićˮ Kosovska Kamenica. Oni su kazivali dramske tekstove sa kosovskim porukama. Posebno su odjeknule reči: „Šta će da pamti ako Kosovo zaboravi? A ne znaju da je ključ od Kosova Lazar odneo i sakrio na nebu!ˮ
‒ Mi smo hteli da pokažemo kako i jauk i suze Morava donosi u slobodnu Srbiju. Sebe vidimo kao deo Srbije, ali, nažalost, kao deo koji danas nije slobodan ‒ naglašava Ristić.
Na koncertu scenom je dominirao lik cara Lazara u izvođenju Saše Stojanovića, najstarijeg člana, za koga svi kažu da im je on učitelj, a oni njegovi učenici.
‒ Ja sam u kulturi 40 godina. Kolega Cvetko Stanojević i ja krenuli smo da radimo sa decom 1999. godine, a sada su ta deca profesori, sada su oni nastavljači tog rada sa sadašnjom decom ‒ ponosi se gospodin Stojanović.
Svojim školovanim glasom dve malde devojke u tradicionalnoj nošnji, Đurđina Stanojević iz Šilova i njena sestra, su svojim interpretacijama kosovskih pesama izazvale buran aplauz prisutne publike.
Nastup čuvara tradicije iz Kosovskog Pomoravlja je pokazao svu dragocenost ovakvih kulturnih poseta, pa bi bilo poželjno da ih opet vidimo na aleksinačkoj sceni u periodu kada je u gradu veći broj žitelja, pošto su godišnji odmori trenutno poprilično ispraznili aleksinačke ulice.