Осам уметника из Косовског Поморавља који су се синоћ појавили на сцени алексиначког Дома културе, у оквиру Културног лета, својим вокалним и драмским наступом дочарали су овдашњим сународницима сво богатство тамошњег културног наслеђа и изазове савременог живљења на тим вековним српским просторима.
Са позорнице се на публику пренела косовска бол, али и пркос, чуле су се антологијске народне песме, а ритмови тапана и кавала са Биначке Мораве слили се у алексиначку Моравицу. Тако да је свако од присутних имао утисак да је наслеђе Косовског Поморавља и његово, српско наслеђе. Зато су и значајни наступи Етно групе „КОСˮ настале 2017. године у оквиру Српског позоришта Гњилане, када су чланови групе уживо пратили представу музичким тачкама. На основу тога, створила се идеја за формирање самосталне групе која ће се бавити очувањем српске традиционалне музике са простора Косова и Метохије.
Никола Митић, члан ове групе, каже да су имали бројне наступе широм Косова и Метохије и Србије. Тренутно група броји 8 чланова – из Косовске Каменице, Ранилуга, Кормињана, Шилова и Новог Брда.
Посебну пажњу у овом сценском наступу привукли су професори руског и енглеског језика, Јелена Јанковић и Милош Ристић, глумци аматери Српског позоришта Гњилане и чланови КУД-а Дома културе „Радомир Поповићˮ Косовска Каменица. Они су казивали драмске текстове са косовским порукама. Посебно су одјекнуле речи: „Шта ће да памти ако Косово заборави? А не знају да је кључ од Косова Лазар однео и сакрио на небу!ˮ
‒ Ми смо хтели да покажемо како и јаук и сузе Морава доноси у слободну Србију. Себе видимо као део Србије, али, нажалост, као део који данас није слободан ‒ наглашава Ристић.
На концерту сценом је доминирао лик цара Лазара у извођењу Саше Стојановића, најстаријег члана, за кога сви кажу да им је он учитељ, а они његови ученици.
‒ Ја сам у култури 40 година. Колега Цветко Станојевић и ја кренули смо да радимо са децом 1999. године, а сада су та деца професори, сада су они настављачи тог рада са садашњом децом ‒ поноси се господин Стојановић.
Својим школованим гласом две малде девојке у традиционалној ношњи, Ђурђина Станојевић из Шилова и њена сестра, су својим интерпретацијама косовских песама изазвале буран аплауз присутне публике.
Наступ чувара традиције из Косовског Поморавља је показао сву драгоценост оваквих културних посета, па би било пожељно да их опет видимо на алексиначкој сцени у периоду када је у граду већи број житеља, пошто су годишњи одмори тренутно поприлично испразнили алексиначке улице.