Представом „Звонар Богородичине цркве у Паризу” у извођењу ансамбла Крушевачког позоришта синоћ је отворен други Зимски позоришни фестивал за децу. Драматизацију узбудљивог и потресног романа Виктора Игоа урадио је Радан Радовић, а адаптацију и режију Зоран Лозанчић коме је ово девета представа за Крушевачко позориште.
Игоов роман је у основи социјална критика друштвених околности и предрасуда у Паризу 1482. године када се радња и дешава. Иако је реч о дечјој представи, прича о Квазимоду, о љубави и пријатељству и о свему што се дешавало у и око Богоридичине цркве, урађена је тако да је са пуно пажње могу гледати и старије генерације.
‒ Ми смо у овој представи видели један леп начин да се кроз лик двоје протагониста и антагониста исприча прича о стереотипима, а главни стереотип је мишљење да је ружан човек тај који би по правилу требало да буде зао а да би неко богат и фин по правилу требало да буде племенит. Овде се ствари показују потпуно другачије – рекао је после представе модератор разговора у прес центру Бранко Поповић.
Млада глумица Јелена Вучковић која је играла лик Есмералде је нагласила да је била велика одговорност играти у овом комаду, али да је читав процес био диван уз јако доброг редитеља и уз предиван ансамбл.
‒ Ја сматрам да је величина Есмералде у томе што је она свесна своје лепоте коју не користи као своје оружје, већ што иде потпуно супротно и надам се да смо успели да деци приближимо то да лепота није еквивалентна и доброти – рекла је Јелена.
И Владимир Керкез који је играо лик охолог свештеника Фрола је мишљења да је ансамбл успео да и оној најмлађој публици приближи праве вредности.
‒ Аплауз малишана када се деси убиство свештеника у цркви је доказ да су препознала да тим убиством заправо правда побеђује – рекао је Керкез.
За глумца вечери проглашен је Дејан Тончић за маестрално дочарану улогу дивног али унесрећеног Квазимода.
‒ Ова улога Квазимода као и улога у представи ‘Лепотица и звер’ су мени две најдраже улоге у мојој двадесетогодишњој каријери јер говоре о људима са, како ћу ја то рећи, физичким минусом. Мој најбољи пријатељ је дечак Аксентије са Дауновим синдромом и у том пријатељству са њим сам открио колико је код тих особа срце велико као планина и да су то анђели на земљи. И управо улога Квазимода је моја захвалност и мој омаж њему. А његов загрљај после једног извођења је нешто најдраже што ми се десило у вези са овом представом – рекао је Тончић.
Извођењу „Звонара Богородичине цркве у Паризу” на алексиначком фестивалу присуствовао је и управник Крушевачког позоришта Бранислав Недић.
‒ Успех ове представе не треба да чуди јер се у нашем позоришту скоро двадесет година редовно, макар једном годишње раде представе за децу. Раду на дечјим комадима приступамо као и раду за вечерње представе. Не приступамо површно, већ озбиљно и амбициозно и са правим буџетом, јер децу не треба лагати, треба их привући у позориште а после је лако задржати их и за вечерње представе кад стасају довољно – истакао је Недић.
Вечерас, друге вечери фестивала, публику у Дому културе очекује представа „Папагаји” у извођењу Народног позоришта „Стерија” из Вршца.
