У амфитеатру Дома здравља у Општој болници Алексинац данас је одржан стручни састанак на коме је било речи о болестима жучне кесе. Предавање под називом „Лапароскопска холецистектомија” су одржали лекари алексиначке опште болнице и Клиничког центра Ниш. На овом стручном састанку било је речи о болестима жучне кесе, радиолошке дијагностике, а и индикцијама и извођењу Лапароскопске холецистектомије.
Да су оваква предавања веома битна потврдио нам је и директор Опште болнице Алексинац др Горан Видић.
‒ Није довољно само имати опрему и вољу, потребно је имати кадрове. Кадрови се едукују највише на овај начин: када доведете квалитетне предаваче, када доведете изванредне докторе, хирургекао што ми имамо срећу да имамо данашњег госта и то је оно што даје велики допринос, велики импулс даљем напретку ове хирургије и уопште хирургије уцелини. Ово није само подстицај за хирургију коју данас радимо, око које смо се и окупили већ уопште за абдоминалну хирургију, јер отвара нове могућности – истакао је др Видић.
До почетка данашњег предавања, у Алексинцу је урађена 13та лапароскопска операција, а професор Мирослав Стојановић, који врши обуку наших хирурга, се нада да ће након 30. операције сумирати резултате и убудуће бити само гост, а не инструктор.
‒ Без обзира на то колико је хирург искусан, квалитетан, талентован за отворену хирургију њему треба одређено време да се адаптира на лапароскопску хирургију, јер се ту ради преко камере, са индиректном визијом, немамо осећај треће димензије већ гледамо све на монитору у две димензије, инструменти су потпуно другачији од инструмената који се користе у отвореној хирургији, тако да је неопходна обука како теоријска тако и практична, мало дужа него у отвореној хирургији – напоменуо је професор Стојановић и додао да су обољења жучне кесе и жучних путева у сталној експанзији. Пре свега начин живота и начин исхране су ти који доводе до пораста свих болести жучне кесе и жучних путева, а пре свега калкулозу жучних путева.
Професор Стојановић је још додао да је једина превенција пре свега здрав начин живота, избегавати масну храну, избегавати обилне оброке, свести све на једну разумну меру. Не може се апсолутно забранити начин исхране какав је oвде код нас, више је ствар у количини него у квалитету.
