Ruska crkva Adrovac

Због овога Руску цркву очекују бољи дани

Недавни сусрет председника Србије Александра Вучића и новинара из неколико редакција актуелизовао је значај Руске цркве изграђене почетком прошлог века у алексиначком селу Горњи Адровац, на месту погибије руског добровољца, пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Овај добровољац, као и неколико хиљада његових сународника, учесници су Првог српско-турског рата 1876. године. За пуковника Рајевског постоје индиције да је био инспирација чувеном писцу Лаву Толстоју за грађење лика Вронског у делу „Ана Карењина”.

На поменутом скупу, у среду 8. децембра, новинар руске новинске агенције ИТАР ТАСС указао је на лоше стање цркве у Горњом Адровцу и на то да се ове године обележава 145. година од доласка у Србију руских добровољаца који су учествовали у српско-турским ратовима.

Вучић: Прелепа црква од историјског значаја

Председник Вучић је, одговарајући на питања новинара, казао да није знао да је та црква, оценивши је прелепом, у таквом стању. Он је обећао да ће разговарати са патријархом Порфиријем да држава помогне потпуну реконструкцију цркве код Алексинца.

– Пуно смо цркава обновили и Храм Светог Саве изградили, али то је свакако део историје нашег народа и део и нашег дуга према руско–српском пријатељству и лично ћу се постарати да добијем пуну информацију и да са патријархом Порфиријем разговарам да као држава помогнемо потпуну реконструкцију те прелепе цркве од истинског историјског значаја за нас – поручио је први човек Србије. 

Ruska crkva A

Спремност државе да улаже у овај црквени објекат од историјско-културног значаја је добра прилика да се реконструишу и око четири километра лошег афалтног пута, који је у појединим деловима у горем стању него неке атарске саобраћајнице, а прилика је и за дислоцирање споменика који је од стране неких удружења без одговарајућих дозвола постављен у порти цркве. Споменик је толико близу цркве, која је под заштитом државе, да својим изгледом нарушава амбијенталну целину простора. Алексиначка локална самоуправа би ове теме требало да отвори у разговорима са републичким властима и представницима цркве, као и заинтересованим са руске стране, пре свега из Руског дома и амбасаде у Београду.

А да објекат није у идеалном стању било је јасно сваком ко је претходних година посећивао ово место. Наша екипа је још 2019. године забележила неке детаље на цркви у Горњем Адровцу који нису за похвалу. Далеко од тога да је објекат у распадању, али очито да је дошло време за његово сређивање, као и целог простора. А када су врх државе, црква и руска страна заинтересовани вероватно ће све ићи лакше.

 

Под заштитом државе

Спомен-црква у Горњем Адровцу добила је назив Света Тројица, поред осталог, и због чињенице да истоветан назив има светиња у којој је крштен Рајевски. Посао је добио, а на основу конкурса за избор извођача радова објављеног 28. децембра 1901. године у београдском „Дневнику”, предузимач Ђузепе Коларо из Ниша, пореклом Италијан, са којима је 16. јануара 1902. године потписан уговор о градњи, а већ 28. јануара је Марија Рајевски посланику Стојану Новаковићу предала чек на 60.000 франака на име уговорених трошкова градње.

Градња цркве и школе је трајала годину и по дана, а о томе говори и бела мраморна плоча на зиду са урезаним натписом: „Трудом и напором епископа нишког г. Никанора Ружичића, а о трошку ктиторке госпође Марије Рајевски, озидан је овај свети храм и освећен 2. септембра 1903. године”.

Од 1973. године храм је под заштитом државе, а велики дан је имао 3. септембра 2001. године када је после завршетка радова на обнављању поново освећен. Тада је свету архијерејску литургију служио патријарх Павле.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

2 + 8 =