Danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se kao državni praznik slavi od 2020. godine. Ideja o uspostavljanju zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske u javnost je izneta posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić 2020. godine sa rukovodstvom RS.
U Zakonu o državnim praznicima piše da su državni praznici u Srbiji Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, dok Dan Srpskog jedinstva kao predlog nikad nije stigao u Skupštinu Srbije.
Gledajući ove činjenice, ima se utisak da nije jasno ko je obavezan, a ko nije da za ovaj državni praznik okači ponosnu srpsku trobojkoju. Ono što smo danas primetili, kao i prošle godine, trobojka se uglavnom viorila na zgradama gde su smeštene javne ustanove i preduzeća, dok su retki primerci gde je postavljeno nacionalno obeležje na objektima u kojima se nalaze privredni subjekti, radnje, privatne kuće i stanovi.
Aleksinčani, većina njih, i ovog puta su pokazali svoju tradicionalnu uzdržanost kada su u pitanju neke akcije i događaji gde trebaju da iskažu svoj stav. Podrška Danu srpskog jedinstva ne bi trebalo da se tumači kao podrška bilo kojoj političkoj grupaciji, ili grupi ljudi, već kao zalog budućim generacijama u očuvanju srpskog identiteta. Naravno, uvek će postajati političko tumačenje određenih događaja i pokušaji da se oni koriste i za interese jedne grupacije.
Ta saznanja ne smeju da utiču na našu odluku da svoju zastavu poštujemo i ponosno kačimo. Njeno isticanje nije vaše glasačko opredeljenje, niti je ono upereno protiv nečijih pojedinačnih ili kolektvnih interesa. Zato, moji Aleksinčani, sledeće godine hrabrije sa svojom zastavmom, to ne boli, a i ne košta previše.
Možda mi sa životnim iskustvom u državi koja je menjala više puta ime, ekonomski i politički sistem nismo se baš najbolje snašli u ovim turbuletnim vremenima, ali gledajući onu mladež na dočeku košarkaša i Novaka, daje nam nadu da srpsko ime i poreklo, kao i jezik, neće nestati.
Valjda su se zato borili i solunci probijajući 15. septembra 1918. godine Solunski front, a Dan srpskog jedinstva se slavi kao uspomena na veliki podvig i žrtvu srpske vojske.
Zato se u potpunosti slažem sa izjavom profesora istorije Zorana Stevanovića, koji je ponajmanje politički aktivista, datoj juče našim medijima:
„Konačno, posle dugo vremena, dobili smo jedan praznik koji treba da objedini ceo srpski narod, odnosno treba da ga proslavljaju i obeležavaju svi oni koji se osećaju pripadnicima srpskoga naroda, ne samo u državi Srbiji, nego i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, naravno i naš narod na Kosovu i Metohiji, jednom rečju svi pripadnici srpskoga naroda”.
Da, zastave će da naprave razliku da l’ im iskazujemo poštovanje, a ne to da l’ smo sve njihove neprijatelje doveli preko crvenog tepiha da nas eksploatišu ko robove – protiv čega su se oni i borili i ginuli.
Postovanje se ne iskazuje zastavama , ali nije lose videti istaknute zastave