Заставе углавном на државним институцијама, солунци заслужили више

Данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе који се као државни празник слави од 2020. године. Идеја о успостављању заједничког празника Србије и Републике Српске у јавност је изнета после састанка председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић 2020. године са руководством РС.

У Закону о државним празницима пише да су државни празници у Србији Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату, док Дан Српског јединства као предлог никад није стигао у Скупштину Србије.

Гледајући ове чињенице, има се утисак да није јасно ко је обавезан, а ко није да за овај државни празник окачи поносну српску тробојкоју. Оно што смо данас приметили, као и прошле године, тробојка се углавном виорила на зградама где су смештене јавне установе и предузећа, док су ретки примерци где је постављено национално обележје на објектима у којима се налазе привредни субјекти, радње, приватне куће и станови.

Алексинчани, већина њих, и овог пута су показали своју традиционалну уздржаност када су у питању неке акције и догађаји где требају да искажу свој став. Подршка Дану српског јединства не би требало да се тумачи као подршка било којој политичкој групацији, или групи људи, већ као залог будућим генерацијама у очувању српског идентитета. Наравно, увек ће постајати политичко тумачење одређених догађаја и покушаји да се они користе и за интересе једне групације.

Та сазнања не смеју да утичу на нашу одлуку да своју заставу поштујемо и поносно качимо. Њено истицање није ваше гласачко опредељење, нити је оно уперено против нечијих појединачних или колектвних интереса. Зато, моји Алексинчани, следеће године храбрије са својом заставмом, то не боли, а и не кошта превише.

Можда ми са животним искуством у држави која је мењала више пута име, економски и политички систем нисмо се баш најбоље снашли у овим турбулетним временима, али гледајући ону младеж на дочеку кошаркаша и Новака, даје нам наду да српско име и порекло, као и језик, неће нестати.

Ваљда су се зато борили и солунци пробијајући 15. септембра 1918. године Солунски фронт, а Дан српског јединства се слави као успомена на велики подвиг и жртву српске војске.

Зато се у потпуности слажем са изјавом професора историје Зорана Стевановића, који је понајмање политички активиста, датој јуче нашим медијима:

Коначно, после дуго времена, добили смо један празник који треба да обједини цео српски народ, односно треба да га прослављају и обележавају сви они који се осећају припадницима српскога народа, не само у држави Србији, него и у Републици Српској, Црној Гори, наравно и наш народ на Косову и Метохији, једном речју сви припадници српскога народа”.

2 коментара

  1. Da, zastave će da naprave razliku da l’ im iskazujemo poštovanje, a ne to da l’ smo sve njihove neprijatelje doveli preko crvenog tepiha da nas eksploatišu ko robove – protiv čega su se oni i borili i ginuli.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two × 5 =