Општина Ражањ је протеклих деценија важила за једно од најпрепознатљивијих подручја у Србији на коме се гаји купина. Недаће са ценом и захтеви тржишта за променом асортимента овог воћа из године у годину обесхрабривали су тамошње воћаре да се баве овом производњом.
Тај тренд се наставио и ове године што нам је потврдио и Братислав Милосављевић, председник Удружења воћара и виноградара „Ражањˮ.
‒ Ова година је, да тако кажем, веома лоша са купином. Надали смо се да ће то боље бити. Причало се о цени од 300 до 500 динара по килограму, међутим кренули су са 150 динара. Сада је на подручју општине 170 динара, а рецимо у Варварину и Александровцу је 200 до 230 динара цена. Могуће да тамо има више откупљивача, али ја мислим да је то већа одговорност, већа дисциплина, више се поштује произвођач. А овде су двојица. Како се њих двојица договоре, а највероватније су се договорили, да тако плаћају. И онда тако лоше цене дају ‒ објашњава наш саговорник.
Он указује и на чињеницу да је све мање површина у овом крају под купином.
‒ Многи су дигли руке, многи су искрчили засаде. Ми смо имали много купине овде, међутим, сада је 70 посто мање него што је било ранијих година. Па, некада је било 80 хектара сигурно, сада је 15-20 хектара на подручју општине – процењује председник ражањског удружења воћара и виноградара.
Милосављевић сматра да цена купине не сме да буде испод 200 динара како би произвођачи макар покрили производне трошкове. Овај воћар има засађену и шљиву и брине га што за сада нема нигде откупа. Каже да „чачанску лепотицуˮ тренутно продаје на пијаци по 70 динара за килограм и било би добро када би та цена остала, али мало је вероватно да ће тако тећи догађаји. Зато планира да део бербе осуши и претвори у џем.
На растанку овај воћар нам рече да очекује зараду од шипурка кога гаји на неколико парцела и такође суши. Судећи да је за купину скоро добио „шипакˮ, очекивано је да се нада да ће за шипурак добити зараду.