Суботњи скуп о изградњи ветропаркова на подручју општине Алексинац одржан у Мозгову није приближио супротне ставове незадовољних грађана и представника заинтересованих инвеститора. Окупљени мештани су били изричити против градње ветропарка у атару њиховог села, док су се људи овлашћени од инвеститора безуспешно трудили да дође до компромиса који би омогућио реализацију скупог пројекта.
Након завршетка скупа, који се десио у тренутку када је и нестала струја због насталог квара, у изјави за наш медиј Драган Стаменковић, из београдске фирме која је укључена у пројекат, је потврдио да је пројекат у фази израде Нацрта плана детаљне регулације за два ветропарка у општини Алексинац и он ће бити реализован, ако све буде текло неким нормалним редоследом, до краја ове године, 2024. године, што би омогућило да се касније уђе у исходовање дозвола, пројектовање и тако даље. Наш саговорник истиче да ће сви документи бити доступни јавно и изложени суду јавности.
− Тај Нацрт плана ће ићи на јавни увид на 30 дана када ће сви ови људи који су заинтересовани за то, без неких других утицаја, хладне главе моћи да га сагледају, да виде, да процене, ниво документације заједно са техничким контролама које држава Србија проводи приликом усвајања било ког плана детаљне регулације ове врсте и онда ће се једноставно донети коначно одлука о мери у којој ти пројекти могу бити изведени − појашњава Стаменковић.
Он је изнета негативна мишљења од стране присутних оценио као став одређеног дела људи који имају један свој став и који су дошли, очигледно, са неком намером да потакну једну ширу акцију и да употребе ту позицију из себи знаних разлога.
− Ми смо ишли логиком ствари да пробамо да објаснимо. Спутали су нас. Нисмо могли да до краја кажемо или оно што смо рекли није могло да се чује до краја, али не замерамо им. Овде се није ни о чему одлучивало, ово је једна трибина. Они имају пут, имају Општину, имају своје институције и требају да се боре да преко тога, преко својих представника закључе којим ће путем и како ће даље да иду, у смислу да овај пројекат буде сажет или умањен или да буде уклоњен за онај део који ће сметати и тако даље. То је нормалан пут, једноставно, ми смо свесни тога, ми нисмо неко ко је дошао да наметне било шта – појаснио је представник инвеститора.
Стаменковић је нагласио да су дошли да у реалним околностима направе један амбијент у коме ће сви бити уверени да је то добро и да кроз фазу развоја, кроз фазу изградње, кроз фазу експлоатације обезбеде да ова средина добије одговарајућа средства у облицима који су већ договорени са Општином Алексинац. И не само то, он је казао да је инвеститор спреман да разговара са локалном заједницом и о одређеним захтевима за побољшање инфраструктуре.
Милан Милетић, пољопривредник из Мозгова, који на око 40 хектара производи житарице, је након скупа јасно и гласно изјавио за наш медиј да се он и његови суграђани не слажу са изградњом ветропарка на територији села Мозгова.
− Има много разлога за то. Због сече шума, појаве ерозије земљишта, због најезде глодара касније. Видели смо да има ствари где су се ветрогенератори палили. Више би имали штете него користи. Ми тренутно не бисмо имали никакве користи. То што они помињу некакву изградњу путева кроз поље, нама то ништа не значи – појаснио је Милетић који је био један од млађих учесника скупа.
За разлику од представника инвеститора, он тврди да за изградњу ветропаркова нема још закључених уговора о закупу, већ да има за мерне станице и то са два мештана. Милетић каже да се са тим мештанима није разговарало о њиховој одлуци и да мисли да они нису били на суботњем збору.
Сутра: Медијски садржаји о ставу локалне самоуправе
Da su vetrogeneratori stvarno toliko dobri evropska unija ih sigurno ne bi sufinansirala u Srbiji.
Na kraju krajeva, ako mesna zajednica tj. selo ne želi da se nešto da se gradi u njihovom ataru, čemu dalja priča?
Meštani treba da iskoriste priliku da dobiju što bolje benefite za selo. Ne treba odmah odbaciti svaku novinu tj. ne mora da znači da sve što je novo da je štetno. Od opštine mogu da dobiju samo greban asfalt i po koju sijalicu. Praksa nas uči da na zborovima najviše galame oni koji najmanje poznaju materiju o kojoj diskutuju a tek za njima idu bistre glave.