Једна од представа која је највише изазвала пажњу алексиначке публике и за коју су, по објавама организатора, распродате карте је „Кућаˮ у извођењу Звездара театра из Београда. То се донекле и може разумети јер у њој играју глумачка имена позната широј јавности. У улози деде је Бранимир Брстина, оца игра Небојша Илић, а кћерку Ивана Зечевић. Илић је и аутор текста, док је режија припала још једном славном глумцу Воји Брајовићу. Сценограф и костимограф је Јелисавета Татић Чутурило.
„Кућаˮ говори о расељењу, једном од тих великих проблема који нас прате током 20. века. Заправо, реч је о томе да смо ми као народ скоро цео 20. век, а скоро ће бити и једна четвртина 21. века јер време јако брзо пролази, у потрази за идентитетом куће. И скоро цео век прошли, и овај сад, са свим овим проблемима, покушавамо да дефинишемо то шта је наша кућа, где је наша кућа. И колика је окућница, и колико нас има, и зашто смо такви какви јесмо, или нисмо.
Како наводи чувени наш писац и директор Звездара театра Душан Ковачевић имали смо у прошлом веку неколико земаља, десетак назива те наше куће, била је час већа, час мања, данас је недефинисана, и сви проблеми који су тренутно, уз све остало што имамо, у ствари су тај некакав наш „кућни простор”, тако да тај симболични наслов овог комада „Кућа” има више значења. Ковачевић још и каже да је ово једна врло конкретна прича која нас се све јако тиче последњих година. А те последње године су за нас, заправо, последњих двеста година и више. Тих сеоба, одлазака је много – да ли је то социјални разлог, да ли је жеља за усавршавањем, за спознајом новог света, али, више од једне трећине нашег народа је у иностранству.
Представа траје сат и 20 минута и поставља питање „Где ти је кућа?, нудећи под један, овде, на селу? Под два, у Београду? Или под три, у Канади? Гледалац може да изабере један од три понуђена одговора!ˮ. За сада је алексиначка публика изабрала да сала за ову представу буде пуна, јер је тражена карта више.