Климатске промене већ дуже време заокупљају човечанство анализирајући њихов утицај на животну околину, на људе па и животиње. Често аутор ових редова себи и другима поставља питање колико има искрености и спремности да мењајући наше понашање учинимо више ка прилагођавању тим променама и ублажавању њиховог дејства, односно последица. Има и оних који за климатске промене оптужују чак и животиње. Будући да метан представља једно од најзначајнијих једињења које утиче на глобално загревање оштећењем озонског омотача, у последњих неколико година у средиште интересовања јавности су дошле краве које током варења хране у бурагу стварају одређену количину метана.
И док се у својој себичности бавимо нашом врстом и нашим преживљавањем не питамо се како је баш тим животињама, каравама и осталим домаћим папкарима који нас хране млеком и месом. И од којих се не одричемо у име очување планете. У разговору са дугогодишњим алексиначким ветеринаром Сашом Јонићем детектујемо два битна проблема када се разговара о климатским променама и говедарству, пре свега млечном.
− Што се исхране тиче, прва и основна ствар у Србији је проблем афлатоксина, који се нон-стоп подвлачи под тепих, а тај проблем ће не само да га имамо, него тек ће да ствара проблеме. Повећана количина афлатоксина у кукурузу јавља се када су вреле године, значи врела лета и сушна. До сада већ имамо два-три узастопна таква лета и већ имамо прилике да нам се неки млечни производи враћају из иностранства због повишене количине афлатоксина у храни. То је конкретно у кукурузу − упозорава овај искусни ветеринар који се определио да пружа услуге одгајивачима млека који у својим газдинствима имају до десет музних крава.
Др Јонић каже да постоји начин да се овај проблем избегне додавањем одређених суплемената у храну. У млевени кукуруз се додаје зеолит, ништа простије од тога.
− Килограм зеолита на сто килограма кукуруза. Он ће да веже преко деведесет посто афлатоксина и онај који буде прешао за животињску храну, када животиња конзумира, неће да буде никаква нека значајна количина која ће да се нађе у млеку. И ту завршавамо даље посао. Али стручне службе пре свега агротехничне треба да обучавају одгајиваче, шта треба да се ради и како да се ради − прецизира наш саговорник.
Он још и истиче да ако желимо да ово наше сточарство не само одржимо него и да га проширимо, што би било изузетно паметна ствар, морала би едукација по том питању да буде подстакнута од стране државе, што сада и није случај.
− Јер нема ко други. Ја покушавам као појединац, међутим немам ја ту ни ширину људи, ограничен је број пољопривредника са којима контактирам. Искрено речено, неки пут баш због тога што ја једноставно радим за новац, људи када ме слушају онда мисле ‘ево га овај опет нешто дроби, хоће да ми узме паре, да ми ували неки производ’ – завршава своју причу о изнетом проблему овај дугогодишњи стручњак.
Што се тиче смештаја, др Јонић сматра да и ту долазимо до једног проблема који се развлачи већ деценијама уназад, а то је смештај стоке који није адекватан. Имамо просторије које буду претрпане животињама, не проветрене скроз или чак и неправилно.
− Када дођу те летње врућине, екстреми, имамо једноставно животиње које се злопате или обољевају због тога. Ја имам велики број случајева топлотних удара, који су, додуше, много чешћи код свиња него код говеда. То су ствари које се врло лако избегну. Проветравањем . Нема ту нешто много филозофије. У најгорем делу дана, ако је напољу 40 у просторији не би требало да буде више од 30 степени. И то ће животиње једноставно да издрже, без неких проблема. Можда се нешто мало смањи продуктивност.
Наш саговорник указује на још једно решење које се код нас баш не примењује из техничких и других разлога, а наши преци су то практиковали.
− Нормално је да се животиње пусте напоље да буду на свежем ваздуху, али 95 посто наших одгајивача говеда немају те услове, немају ту навику, једноставно не могу тиме да се баве. Ја тренутно имам једно једино домаћинство у Каменици власника Младена Крстића који редовно пушта своју стоку на испашу у оквиру свог имања − каже др Саша Јонић на крају нашег разговора.