Ускоро наступа сезона паприке, а повртаре брине њена цена

Ускоро наступа период када ће паприка бити доминантно поврће на пијачним тезгама. У ишчекивању те сезоне, приметна је забринуност повртара због цене, јер је пракса показала да када нешто добро и обилно роди, вредност падне.

Са таквом неизвесношћу овогодишњу бербу паприке дочекује и произвођач Небојша Гајић из Витковца, који паприку гаји на 30 ари. Када смо повели разговор о прихватљивој цени овог поврћа, наш саговорник нам је најпре испричао прошлогодишња искуства, а затим и своја овогодишња очекивања.

– Ја прве туре носим за Нови Београд, тамо имам тезгу, годинама тамо идем. Некад на Видиковцу сам био. Е сад, Нови Београд је мало културнија пијаца, како да кажем; тамо је елита, чиста пијаца, док Видиковац није то то; као кванташ у Нишу – кад одеш, боље и да не идеш. Ја садим неке аутохтоне сорте, имам стару куртовку. Она мање рађа, али је и квалитетнија. У Београду рецимо, прошле године, имам неку љуту дугачку, 300 динара сам продавао, а ова куртовка 200 до 250, зависи. То сад не верујем да ће да буде, зато што је свима родила, као и воће што је било. Ништа. Мислим, много роди, понуда велика и куповна моћ се смањила… – пресабира се овај пољопривредник.

Гајић сматра да би цена од 150 па до 200 динара за килограм квалитетне паприке била задовољавајућа и за њих, али и за купце. Он није присталица да буде лепо само ономе ко продаје, а тешко ономе ко купује, али сматра да је све испод горе наведене цене губитак за повртаре, наводећи свој случај, да је до сада само на поливање потрошио 300 литара бензина. Наш саговорник се слаже да на алексиначком тржишту нема велике понуде локалне паприке и да је полако потискује индустријска, која долази из других повртарских крајева Србије.

− Јесте. То су индустријске паприке. Ако моја роди по хектару, наводим пример, 10 тона, та индустријска роди 25! И људи више саде њу, али она је пуна воде. Ти мислиш, кад купиш, сад ће да изађе ајвар не знам колико, а оно све се у воду претвори и испари докле куваш и нема ништа, а ова наша је са више сувих материја и што их је више, то је боље. Људима је битније да је крупнија, него да је укуснија. Логично је, свако брани своју паприку, па је сувишно дискутовати о тој теми − износи своје ставове Гајић.

Тржишна логика је јасна, да на цене утиче однос понуде и тражње. Али такви циклични периоди у пољопривреди су још један одвраћајући фактор младим људима да се баве овом делатношћу; а где нема њих, та насеља полако одумиру или се претварају у руралне средине где спава и део дана проводи радна снага за разне корпорације.

Фотографије: Илустрација (фотографије из архиве).

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *