Средства за рурални развој и пољопривреду намењена из локалног буџета пољопривредницима са територије општине Алексинац, ове године неће бити у потпуности утрошена, ако не буде још један позив. Алексиначка локална самоуправа је ове године повећала издвајања за ове намене, водећи се прошлогодишњим искуством када није било довољно средстава за сва заинтересована пољопривредна газдинства, на 19,5 милиона динара.
На конкурсу за инвестиције у физичку имовину, набавку опреме, расада и приплодних грла, јавило се 123 заинтересованих, што није било довољно да се утроши нешто више од 17 милиона динара колико је издвојено на овој позицији. Две пријаве од свих пристиглих су у старту одбачене као непотпуне и када буде исплаћено по преосталим 121 захтевом, ако све буде у реду, преостаће још око четири милиона динара. У току су слања решења, а затим је потребно да прође одређени законски рок намењен жалбама, па се исплата по овим решењима може очекивати најмање након месец дана. Иначе, максимум који је могао да буде додељен по једном захтеву је 300.000 динара бесповратних средстава, с тим што она не би смела бити виша од 60 одсто инвестиције без ПДВ-а.
Општина Алексинац је наменила 1,5 милиона буџетских средстава за суфинансирање и оних газдинстава која се баве прерадом и желе да унапреде технологију и стандарде у тој области. И на овом конкурсу се мање тражило него што је било новца. Јавило се пет заинтересованих и сви они су добили новац у висини од 902.500 динара. И овде је максимум по поједином захтеву био 300.000 динара, с тим што та средства треба да буду до 60 одсто целокупне инвестиције.
Нажалост, и на конкурсу за осигурање усева и животиња, је било више средстава од тражње. Само троје пољопривредника је аплицирало са укупном потражњом од нешто мање од 214.000, а на располагању је било 800.000 динара. Овде је максимум по једном захтеву био 100.000 динара.
Очито, да циклична потражња ових средстава, једне године нема, друге и сувише, указује да пољопривредници,а највероватније и локална самоуправа, немају јасну стратегију у ком правцу желе да развијају алексиначки аграр и којим се циљевима тежи. Али уместо закључка најбоље је спровести анкету по овом питању међу значајним пољопривредницима и онима који учествују на јавним позивима, али не потражују максимум.