Slikarke

Уметност на сцени: Друго вече ПИП-а уз Нишлије

Да ли нам други постављају границе или саме себи одређујемо могућност избора, питања су која отвара комад „Сликаркеˮ нишког Народног позоришта, кроз причу три уметнице чије временске и просторне дистанце бришу заједнички проблеми. Иако две јунакиње долазе с краја 19. и почетка 20. века, са њиховим проблемима може се поистоветити и савремена жена, што је заправо и била порука редитеља.

Stevan Bodroža ‒ Ужасно је тешко бити жена која покушава да се бави било којим од тих послова који су некако историјски, социолошки, културолошки нажалост били намењени само за мушкарце. И дан данас знамо да су чак и у најбогатијим холивудским филмским продукцијама жене мање плаћене од мушкараца. Неки проблем и неједнакост постоје хтели ми с тим да се суочимо или не. Постоји једна борба за ту једнакост жена за престанак неких ружних начина опхођења. То је борба која изнова мора да се обнавља. Мени је било потресно са чим су се те жене суочавале да буду нешто што мени као мушкарцу никада није било оспорено ‒ објашњава редитељ комада Стеван Бодрожа. 

Нишлије су и овога пута алексиначки фестивал оплеменилe једном историјском причом, подсетивши нас на Џорџију О ‘Киф, мајку америчког модернизма и нашу Надежду Петровић. Овим комадом обухваћен је малтене целокупни живот америчке сликарке, почев од најранијег детињства до краја живота који је трајао преко деведесет година. На крају се присећамо и  Надеждине борбе за отаџбину и делима сликарства која су је сврстала у ред наших највећих сликара.

‒ Прича о Надежди Петровић на крају није само гротеска, напротив, али не знам да ли могу да кажем и да је родољубива у смислу величања њене борбе у Првом светском рату. За мене је њена прича унутар ове представе остала као борба једне жене. Конретно Надежда Петровић се борила за своје идеале који су били другачији од идеала Џорџије О ‘Киф. Надежда је сматрала да треба да се жртвује за свој народ и напустила је школовање и потенцијално интересантну каријеру у иностранству да би се вратила у малу Србију која се у том тренутку суочила са велики злом. И то је била жртва Надежде Петровић ‒ подсећа редитељ комада. 

Интересантно је то што се редитељ Бодрожа одлучио да на сцену постави текст Христине Митић, младог још неафирмисаног дрмаског писца. Христина је у својим раним двадесетим показала велики таленат, а редитељ је, како објашњава, својим умећем и искуством настојао да прикрије недостатке у тексту. И ово је, по Бодрожиним речима, још једна порука, да младим људима треба дати могућност.

‒ Мислим да искусни редитељи треба да се хватају у коштац са текстовима младих писаца. Постоји проблем што се од младих писаца одмах очекује зрео, вишеслојан комад. Имамо много даровитих људи у драмском писању, са академије излази стотине даровитих младих људи. Многи, нажалост, оду у друге професије. Наша је дужност да узмемо текстове младих, даровитих људи и да извучемо из њих на површину оно што је добро. Тако негујемо нове генерације драмских писаца који ће ступати на сцену и одржавати тај пламен драмског стварања у нашој позоришној традицији – истиче редитељ. 

С бозиром на тематику и глумачку екипу, комад „Сликаркеˮ може се слободно рећи више спада у женске комаде. Глумица Евгенија Станковић, која тумачи лик Џорџије каже да је кроз ову улогу желела да одбрани жене данас.

‒ Жена данас има проблем у сваком аспекту представљања себе као личности. Џорџија је имала изузетно тежак живот, али је на крају успела да оствари свој сан. Ја сам се врло нашла у тој улози. Нарочито у уметности жене су ужасно оспораване и нису довољно вредноване ‒ сматра глумица.

Парламент Алексиначке гимназије одлучио је да награду за глумца вечери додели Евгенији Станковић, а алексиначка публика је и овога пута потврдила да на сцени воли да види своје комшије, које увек донесу квалитетан позоришни комад.

Вечерас Крагујевчани 

Трећи дан такмичарског програма резервисан је за представу Негри или љубов ко сочеловеком својим, Књажевско-српског театра из Крагујевца. Овај комад који је 1821. написао Јоаким Вујић изводи се први пут. Можда зато што су Јоакимовим саљудима теме колонијализма, империјализма и ропства биле далеке и апстрактне, сматра редитељка комада Анђелка Николић.

Представа почиње у 20 сати.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

seventeen + 8 =