Удружења грађана чистила порту цркве у Горњем Адровцу

Миодраг Тасић, члан Клуба новинара Алексинац и председник Друштва „Рајевски-Вронскиˮ у ауторском тексту послатом нашој редакцији под називом „Срби не заборављају Русеˮ, указао нам је на једну значајну акцију у очувању историјског и културног наслеђа спроведену током викенда у Горњем Адровцу. У овим активностима су учествовала два удружења грађана из истог места и са сличним програмским циљевима. Уместо конкуренције, сарадња. Мало необично за Србију. Текст колеге Тасића објављујемо у целости.

Житковац је једно од већих села алексиначке општине. По попису броји 2.569 житеља. Ово и није нека импозантна цифра, чак и за Србију, која сваке године бива умањена за један град величине Крушевца.

Међутим, оно што Житковац издваја од других насеља, па и од већих градова, је чињеница да у овом невеликом месту постоје два друштва српско-руског пријатељства; Друштво „Рајевски-Вронскиˮ и Друштво „Пуковник Рајевскиˮ.

Управо су чланови ових друштава, уз помоћ иначе малобројних мештана Горњег Адровца, извели акцију чишћења порте цркве „Свете Тројицеˮ у Горњем Адровцу. Црква „Свете Тројицеˮ је подигнута на месту погибије руског добровољца Николаја Николајевича Рајевског у рату за ослобођење Србије у Првом српско-турском рату 1876. године. 

На месту погибије пуковника Рајевског његова породица је подигла велелепни храм; црква је позната у народу под именима „Шарена цркваˮ, односно „Руска цркваˮ. По многим тврдњама Лав Толстој је свог јунака Алексеја Вронског из романа „Ана Карењинаˮ градио по лику пуковника Рајевског.

Пријатељи братског руског народа су у преподневним часовима 19. марта покупили опало лишће и гране, посекли коров и покосили траву. Додуше, црквени плац је доста простран, више од два хектара површине, и није све могло да се обави. Остаје обавеза да се изведе још која акција на комплетном уређењу простора. Надајмо се да ће и одговарајуће комуналне службе одрадити свој део посла. Важан је и симболички гест којим Срби показују да су захвални руској браћи за све несебичне жртве које су дали за слободу српског народа и да их се не одричу управо сада када је такозвани „демократски и слободан светˮ насрнуо свим средствима на Русију.

Исто као што је не тако давно било и са Србијом.

Миодраг Тасић, председник Друштва „Рајевски-Вронскиˮ

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 − 9 =