Женски активизам када је у питању Алексинац није новог датума. Потврда те тврдње је и књига „Женска хуманитарна друштва у Алексинцу од 1878. до 1944. годинеˮ аутора Зорана Стевановића и Светлане Ђурђевић. Посетиоци књижевног скупа, одржаног 3. јуна у Дому омладине могли су да сазнају низ занимљивих података који указују на богат друштвени живот тадашњих алексиначких жена. А они који прочитају ово издање Центра за културу и уметност схватиће да је родна равноправност процес који траје и њен почетак није ексклузива пројеката који нам се сада нуде и на велико рекламирају.
Аутори, иначе професори историје, читаоца уводе у догађаје тако што наводе опис чувеног Тихомира Ђорђевића о положају жена тог доба. Он записује да је у времену када је улога жене била да се брине само о породици и кући, неколико угледних и племенитих госпођа руковођених хуманим осећајима, хтело да покаже да жена, и поред породице и куће, може да користи друштву и држави. Тако решене, пише Ђорђевић, основале су 17. маја 1875. године „Београдско женско друштвоˮ са хуманим циљем „да спрема сироте и ваљане девојке за добре раднице, да помажу сироте, бедне и невољнеˮ.
Затим се оснива Одбор госпођа „Кнегиња Љубицаˮ 1899. године, Коло српских сестара 1903, Материнско удружење 4. децембра 1904. и Друштво „Српска мајкаˮ 16. априла 1911. године.
Подружнице ових друштава убрзо се оснивају и у Алексинцу. По неким подацима подружница „Београдског женског друштваˮ у нашем граду основана је 3. децембра 1878. године. Ова подружница покреће акцију отварања и две године издржава рад Женске радничке школе. Она је почела са радом 1. маја 1882. године.
Први пододбор у Алексинцу друштва госпођа „Кнегиња Љубицаˮ основан је 27. марта 1902. године. Да је пододбор Коло српских сестара постојао у Алексинцу 1903. године, аутори налазе у извештају подружнице Алексиначког женског друштва за ту годину. Ово друштво извештава да ће се 26. децембра те године одржати заједничка забава са пододбором Коло српских сестара. Друштво „Српска мајкаˮ свој пододбор у Алексинцу оснива 12. јануара 1930. године у тадашњој згради Трговачке омладине.
У књизи је дато мноштво детаља о активностима и чланицама пододбора као и о друштвеним и економским приликама тог времена. Ова женска друштва су допринела не само друштвеним активностима у граду, већ су и покретачи или учесници у неким од градитељских пројеката који су Алексинцу подарили препознатљиве зграде. За свој рад знатан број чланица ових пододбора је одликован.
