U našoj tradiciji pite i gibanice se spremaju na više načina i sve one imaju svoj specifičan ukus koji pleni naša čula. Ljubitelji ovog jela nikako ne treba da propuste šansu, ako im se ukaže, da probaju pitu napravljenu od domaćih kora, ručno razvučenih i pečenih na plotni. Takve kore od domaćeg brašna dobijenog od pšenice koja se uzgaja na porodičnom imanju pravi tridesetčetvorogodišnja Marija Petković iz sela Rujište u opštini Ražanj.
Marijino umeće u razvlačenju i pečenju kora izaziva divljenje posmatrača i retko se takva spretnost susreće kod mlađih osoba. Tu svoju veštinu duguje svojim precima.
− Kao mala sam gledala od svoje prabake, ona je bila 1904. godište. Gledala sam kako se to radi, a usavršila sam sa muževljevom bakom i ona mi je pomogla. Moja prabaka je Draginja, a muževljeva baka , odnosno svekrvina mama je Dragica − objašnjava Marija.
Marijine kore se peku na plotni smederevca, a u planu ima da pravi i tortilje i to je nešto na šta će se fokusirati ubuduće. Interesovanje postoji, kupci su iz Beograda, Novog Sada, a naša sagovornica može da se pohvali da su kore doprle i do Nemačke i Švajcarske.
− Imam neku ponudu i za Dubai, videćemo da li će se to ostvariti. Najviše je ljudi iz Beograda, Novog Sada, Bačke Palanke, čak sam imala i u Novom Pazaru porudžbine. Ove kore ne mogu da se koriste za baklave, jer moraju da budu mnogo tanje i neka druga vrsta razvlačenja kora. Mogu da se koriste za slane pite, gibanice i slatke različite pite , od bundeve, jabuka, oraha itd. – kaže naša domaćica uz objašnjenje da ove kore prodaje preko interneta, Fejsbuk stranice, ali i na lokalnom tržištu, jer se za dobar kvalitet pročulo i u lokalu.
Ljudi kažu da je najteže biti uspešan u svojoj sredini. A Marijin trud i uspeh se ovde cene, pa dosta ispečenih kora prodaje svojim sugrađanima. Uz njene kore i ovdašnje crepulje gurmansko jelo neće izostati.
‒ Mi smo i navikli na taj ukus. Inače pita iz crepulje ima taj neki, barem ljudi tako kažu, specifičan ukus koji je drugačiji. Peče se u zemljanoj posudi i samim tim i miris je drugačiji i užitak je samim tim drugačiji. To je jednostavno tradicija sela Rujišta i Ražnja, spremanje hrane u crepulji. Domaća kora je isto tako tradicionalna i kada to povežemo, dva u jedan, dobijemo savršen proizvod – ovim rečima Marija opisuje ovdašnje tradicionalne proizvode.
Naša domaćica ima pomoć od dve svoje kćeri, desetogodišnje Nikoline i sedmogodišnje Nede, učenica obližnje osnovne škole.
− Privikavam ih, pomažu mi apsolutno u svemu. Imaju svoje radne navike i pomažu i meni što se tiče kora. Pomažu oko životinja. Starija više i izrazila je želju da bude veterinar − kaže ponosna majka, koja je nakon rođenja starije devojčice donela sa suprugom odluku da se iz Beograda vrate u rodni kraj i svojim naslednicama omoguće odrastanje u prirodi uz zdravu hranu.
Marijine kore izuzetnog kvaliteta imaju skoro istu cenu kao industrijske, što smo se i sami uverili. Ona je članica zadruge „Ražanjke” i udruženja „Etno konac” iz Ražnja, koji realizuju Projekat „Jake ženeˮ. Ovaj Projekat je finansijski podržan od strane lokalne samouprave, resornog ministarstva i švajcarske vlade.
