Вишеминутне овације и више пута враћање глумаца на бис од стране публике на премијери представе „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака” на сцени Раша Плаовић Народног позоришта у Београду наговештава да ће продукцијски првенац ПИП имати своју публику, иако се ради о остварењу које није превасходно прављено у комерцијалне сврхе. Овај комад, премијерно изведен током викенда, у суботу 29. јуна, плод је успешне сарадње алексиначког Фестивала Првоизведених представа и наше познате уметнице Виде Огњеновић, која је адаптирала и режирала текст, а са руског превео Владимир Јагличић.
Глумачком пару Јовани Тодоровић, у улози Марине, и Слободану Бештићу, који у комаду игра Бориса, није било једноставно да дочарају за садашње прилике необичну љубавну причу уметника који су живели и стварали у првој половини двадесетог века када су њихова домовина Русија, а и Европа пролазили кроз турбулентне процесе.
Цветајева је руска песникиња која је, како то најчешће бива, за живота непотпуно афирмисана као стваралац, а и несхваћена као особа и жена, најчешће због својих ставова и љубавних веза. Свој живот је окончала самоубиством 1941. године,болесна и у тешкој материјалној ситуацији, када је имала 49. година. Пастернак је руски књижевник занимљиве животне судбине. Аутор је култног романа „Доктор Живаго” за кога је 1958. године добио Нобелову награду коју никада није примио. У тадашњем Совјетском савезу ово дело је било оцењено као антисовјетско, а његово штампање у Европи су омогућиле обавештајне службе прокријумчаривши текст. Две године касније, 1960, Борис, који је тих година био под сталним стресом, умире након тешке болести.
Љубав коју су ова два литерарна великана исказивала кроз писма била је искрена, дубока и са пуно страсти, али платонска. Зато је то и био задатак више за глумце да у континуитету задрже пажњу публике. 
‒ Љубав између та два човека, као што видите у овим писмима, који се никада нису срели, не припада овој категорији љубави међу људима данашње норме. Ова два човека се никада нису видела и нису никада имали никакав љубавни однос, њихова је љубав према песнику у овом другом човеку, њихово одушевљење је настало због поезије које су читане, њихово одушевљење се тешко игра и разуме у овом савременом свету. Таквих људи нема много на планети, ни онда, ни данас ‒ објашњава један од протагониста, глумац Слободан Бештић уз опаску да су ови ликови у представи остали у својим поетским висинама и нису се спуштали доле на земљу.
‒ То је морало тако. Да смо радили некакву драмску структуру у којој би се видело како они живе, брак и тако даље, вероватно би се то другачије пратило па би могло да се каже да је та љубавна прича универзална. Ова љубавна прича је јединствена и врло је специфична ‒ појаснио је Бештић.
Да се у представи ради о некој узвишеној љубави која није присутна и није свакодневна и које данас уопште нема, била је свесна и глумица Јована Тодоровић. То је није омело да на сцену закорачи сигурно и са јасним планом играња.
‒ Нисам се плашила и рекла сам себи да се нећу додворавати публици ниједног тренутка, него да ћу да заиста играм онако како је Марина можда у том тренутку осећала и како је она у ствари писала та писма. Да играм то најискреније, зато што сматрам да ће та искреност у ствари допрети до публике ‒ каже Јована, видно узбуђена због позитивне реакције публике за коју каже да је предивна.
Каква ће реакција публике бити када представа почне да живи тешко је сада предвидети. Она је пре свега један уметнички пројекат и намењена је љубитељима позоришне уметности који хоће да чују и разумеју велику литературу. Иако није „тезгарошки” комад намењен заради новца, актери ове представе уверени су да ће „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака” имати своје поклонике широм Србије, па и у региону. Алексиначка публика овај комад имаће прилике да погледа најесен у оквиру предстојећег ПИП-а.
На стварању овог комада учествовали су још и Зоран Ерић, аутор музике, а сценографија и костими су поверени Весни Пријовић, док је Марина Црногорац Димитријевић дизајнер.
