У недељу поново литија градском улицом

По календару Српске православне цркве, у недељу (8. маја), трећег дана Ђурђевдана, православни верници прослављају Марковдан, а општина Алексинац тада ће обележити и градску славу. У духу вишегодишње традиције обележавање градске славе биће уприличено светом литургијом и резањем славског колача, а након две године одлагања због пандемије, литија ће у недељу поново проћи главном алексиначком улицом.

Ове године, на темељима храма Светог Марка на Брђанки, у 8 сати почеће Света литургија, а резање славског колача биће уприличено сат и по касније код записа у порти цркве Светог Николе.

Организатори обележавања градске славе су и ове године Црквена општина Алексинац и Одбор за обележавање празника, историјских догађаја, годишњица и јубилеја у Општини Алексинац.

Идеја стара преко 140 година

У граду на Моравици Марковдан се од давнина обележава као градска слава, што је и потврдио професор историје Зоран Стевановић.

− Прослављало се веома свечано између два рата тиме што је ујутру вршена јутарња литургија, а затим су кретале литије које су ишле до моста на Моравици, а затим у пољу код записа где је свештенство читало молитву, да би се потом вратиле поново у порту храма Светог Николе и ту је вршено послужење од стране Општине алексиначке. То је иначе био недарни дан за тадашње општинске органе власти, као и за све основне и средње школе. Овако свечано обележавање Сетог Марка трајало је све до 1945. године када је тадашња нова власт, комунистичка, одбила да учествује у литијама, а наредне 1946. оне су биле потпуно забрањене − објаснио је професор Стевановић.

Прослава Марковдана обновљена је 2003. године кад су и постављени темељи нове цркве Светог Марка на Брђанки, иначе на месту где је давно требало да буде подигнута црква, још 1880. године.

− Тадашњи митропилит Михајло у присуству високих званица, у присуству руског генерала Чернајева који је тог дана проглашен за почасног грађанина Алексинца, ударио је темеље цркве Руско- Српског пријатељства где је на унутрашњим странама требало да буде исписана сва имена погинулих ратника, Срба и Руса на овим просторима у том рату 1876. године. На жалост, тешка времена која су дошла, Српско-бугарски рат, затим Балкански, Први светски рат и све даље што се догађало нису дозволили да та идеја буде реализована − додаје професор Стевановић.

Ово је и био разлог, па се 2003. године поново кренуло са реализацијом ове идеје да се на том месту подигне храм Светог Марк, а у нади се да ће он у наредном периоду бити изграђен.

Насловна фотографија: Архива Алпрес.