Захваљујући активностима Центра за културу и уметност организовано ће бити обележен један догађај из традиције нашег народа, који се у већој или мањој мери одржао до данашњег дана. Ради се о Белим покладама које се у нашим крајевима обележавају „каравештицом” или, како се у појединим насељима каже, „каравешницом”.
У недељу, 1. марта, од 16 до 18 сати на углу Брђакове улице у Алексинцу биће одржано традиционално прескакање ватре.
̶ Позивамо децу да нам се придруже. Ове године неће бити такмичења у изради маски, већ ћемо све маске које буду направљење у духу словенске традиције изложити наредне недеље у Дому културе. Наравно, сва деца за успешно прескочену ватру биће награђена слаткишима ̶ каже Маја Радоман Цветићанин, директор Центра за културу и уметност.
Последња недеља пред велики пост се зове „бела недеља”, а последњи дан ове недеље, „беле” покладе. Зову се још и велике покладе, завршне покладе.
Некада се ова недеља у српским селима обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би углавном представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке.
Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период Великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија”).
Покладе су народни празник Словена. Његови корени су пагански и у вези су са обележавањем култа Сунца и доласком пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања Великог поста уочи Васкрса. Прославе поклада су посебно значајне за народе католичке традиције: Италијане, Хрвате, Французе, Немце, Шпанце, Латиноамериканце и друге. Славе се и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији. Директно или индиректно, прославе у време поклада су постале обичај и у протестантским земљама. Већина покладних традиција укључује церемонијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења. Покладе се обично прослављају под маскама, познатим као карневал.