У нашој општини: Сеоски туризам у зачетку иако има потенцијала

Популарисањем туристичких дестинација у нашој општини, у име локалне самоуправе, бави се Установа за одмор и рекреацију деце „Липовац”. У њеном објекту у Липовцу ове године се очекују радови на сређивању просторија и замени столарије, па једно време гости у овом живописном месту могу само да бораве у објектима намењеним сеоском туризму.

Како најављују из Установе „Липовац”, период реновирања објекта искористиће за подизање капацитета у алексиначким насељима, односно на популарисању сеоског туризма како код оних који би пружали услуге, тако и код евентуалних гостију.

Улаз у објекат Установе за одмор и рекреацију деце “Липовац”

Неколико дестинација у општини Алексинац требало би да буду интересантне људима који желе да се одморе у природи и уз то да нешто више сазнају о нашој прошлости. Свакако у овоме предњачи Липовац са својим амбијентом и средњовековним манастиром Свети Стефан, затим Бован који је поред самог Бованског језера. Ту је и моравско село Бобовиште које већ има објекте где могу да бораве туристи, нарочито ловци који су заинтересовани за лов на пернате дивљачи.

Манастир Светог Стефана у Липовцу

Незаобилазан је и Горњи Адровац и тамошња црква Света Тројица или у народу позната као Руска црква, подигнута на месту погибије руског добровољца, племића пуковника Николаја Николајевича Рајевског, у Првом српско-турском рату 1876. године. Ова историјска личност је за неке публицисте прототип лику Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина”. Када је историјски туризам у питању ту су и незаобилазни делиградски шанчеви у истоименом селу.

Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу

У подјастребачком делу пажњу треба обратити на село Вукања и околна насеља због потенцијала који нуде тамошње шуме и њихово богатство дивљачи привлачно за ловце, а близу је и Рибарска бања. Било је покушаја у том делу наше општине и када је у питању село Радевац, али са делимичним успехом.

Како нам је казала директорка Установе за одмор и рекреацију деце „Липовац” Милена Максимовић у првој половини ове 2024. године акценат рада туристичке организације биће на активности у вези са сеоским туризмом.

Милена Максимовић (фотографија из архиве)

– Установа ‘Липовац’ је званично од претпрошле године и туристичка организација општине Алексинац, само не са тим називом туристичка. У овој години, с обзиром да ћемо у првој половини имати радове на адаптацији објекта у Липовцу, радићемо на промоцији сеоског туризма. Имамо око двадесетак домаћина до сада. Доста се људи јавља са Бованског језера, из разних наших приградских насеља или села. То су лепо уређена домаћинства и мало ћемо се фокусирати на то. Обилазићемо сајмове, рекламираћемо управо те људе и тај наш сеоски туризам – каже наша саговорница.

Иако се доста говори о значајним потенцијалима српског сеоског туризма, када је у питању општина Алексинац и, поред очитих постојећих дестинација, није се баш много одмакло. Нема масовности, константности и истрајности, па се углавном процеси завршавају на неуспелим покушајима, или прављење објекта за сопствено уживање. Од директорке Максимовић смо затражили њено тумачење зашто је то тако.

– Јесте било стагнације у том смислу што људи који су се пријавили, регистровани као сеоски домаћини, много њих је очекивало да ће општина или држава да им дају нека бесповратна средства. То су очекивали и они који се нису регистровали, а имали су неку могућност у селу. Знате то се дешава, када родитељи умру па деца наследе неку кућу па хоће да то адаптирају да се баве сеоским туризмом. И постоји та могућност, али свакако да морају прво да почну они да улажу и онда могу да аплицирају за нека додатна средства за адаптацију тих објеката – објашњава директорка Максимовић. 

Она напомиње да је читав списак потенцијалних пружаоца услуга стављен на њихов сајт, међутим да је лично букирање појединачног домаћинства и њихова лична презентација и промоција најбољи пут до гостију.

Сеоски туризам оживљава села и привлачи инвеститоре. Алексиначка села су све празнија, а и нема пуно инвеститора који би у њима покренули неку активност. Углавном је обрнути смер. Сеоско становништво се и даље сели за фабрикама у граду. Да ли ће ове планиране активности Установе „Липовац” макар мало да покрену причу са мртве тачке остаје да се види.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × four =