Pritužbe građana Aleksinca da u prodaji nema šećera po ceni od 89,99 dinara koju je Vlada Republike Srbije odredila svojom Uredbom, naša ekipa je proveravala danas u jutarnjim satima. Nakon obilaska skoro svih većih i manjih trgovina kristal šećer nismo našli, ne samo po vladinoj ceni, već ga uopšte nije bilo.
Obilazeći aleksinačke trgovine susretali smo sugrađane koji su takođe „lutaliˮ od jednog do drugog prodajnog objekta u potrazi za šećerom. Njega nije bilo ni za probu. Doduše, ljubiteljima šećera jesu na raspolaganju različita pakovanja šećera u kocki čija se cena kreće od 160 dinara za kilogram pa naviše. Za hitnost može da posluži i šećer u prahu, ali za kilogram treba izdvojiti preko 200 dinara.
U ovakvoj situaciji je teško šta reći pametno, kada treba izbeći tržišnu cenu šećera, nastalu delimično na osnovu poremećenog odnosa ponude i potražnje, i potrebu da se očuva standard najširih slojeva građana. Pa ipak bi neko u ovoj zajednici trebao da upozori snabdevače i državu da je i Aleksinac u Srbiji, iako je mali grad, pa da određene količine stignu i za naše sugrađane. Verovatno ovolika nestašica nije u većim gradovima, barem verujemo. S druge strane, imali smo priliku da vidimo, kada je bilo šećera, da pojedinci kupuju i nose količine koje im sigurno ovog trenutka nisu neophodne.
Sve ovo ukazuje da po ovoj ceni neće biti šećera u izobilju, ali da bi ipak snabdevenost aleksinačkih trgovina ovom namirnicom morala da bude bolja. Možda odgovor leži u obrazloženju prilikom donošenja Uredbe, 26. maja.
„Zbog velike razlike u ceni povećana je tražnja za pakovanjima od jednog kilograma i često ga nema u maloprodajnim objektimaˮ, navodi se u saopštenju i zato se Uredbom propisuje da trgovci na veliko kristal šećer moraju distribuirati u trgovinu na malo u roku od 15 dana. Da li to distributeri čekaju zadnji dan, ili im je Aleksinac na kraju spiska?