Aleksinački poklonici boginje Talije, odnosno Gradsko pozorište „Teatar 91” ovih dana slavi svoj jubilej. Pre 30 godina, sada već davne 1991. godine grupa od 10 entuzijasta predvođena Milom Dinulović koja je tada bila jedan od cenjenih glumaca kako u Aleksincu tako i šire krenula je sa stvaranjem pozorišta kakvo sada poznajemo. Te godine pozorište je dobilo status udruženja građana, ali se o glumačkom životu u Aleksincu govrilo još od kraja 19 veka.
Međutim, pre 30 godina, januara meseca osnovano je udruženje građanak koje je imalo naziv Udruženje građana „Teatar 91”. Od tada pa do danas pozorište je imalo preko 120 premijera, a prva predstava koja je odigrana pod okriljem „Teatar 91” bila je već 27. februara iste godine „Sveti Sava međ’ Srbima” koju je režirao Miodrag Dinulović. Zatim su se nizale predstave„Rado ide Srbin u vojnike”, „Putujuće pozorište Šopalović”, „Vrele noći Venecije”, „Kovači”, „Kidaju od svoje žene”, „Pokondirena tikva”, „Ženski razgovori”, „Tamna je noć”, „Čudo u šarganu” i sve tako dalje, preko 120 naslova do današnjeg dana.
„Teatar 91” može da slavi još jedan jubilej i to od 2003. godine kada postaje ustanova kulture. Tada dobija svoj status od strane opštine, kada opština daje saglasnost da se pozorište preimenuje u Gradsko pozorište „Teatar 91” koje dobija svoje rukovodeće organe i naravno lica koja postaju zapošljena u Teatru 91.
− Pozorište ove godine, tačnije u toku januara meseca nije u mogućnosti da zvanično svoj dan proslavi, ali ne znači da u toku godine to neće i da se desi. Planovi su da onog momenta kada se situacija oko kovida smiri i stabilizuje da se odvoji jedan dan za proslavu 30 godina postojanja. To će biti najverovatnije u okviru festivala za decu koji je planiran za maj mesec, odnosno za zadnju nedelju maja i prvu nedelju juna. Tada ćemo ovaj jubilej obeležiti jednom pogodnom manifestacijom, proslavom i jednim lepim filmom o pozorištu, o postojanju pozorišta od 1991. do 2021. godine − objašnjava Milena Rašić, direktorka Gradskog pozorišta „Teatar 91”
Pozorište u bilo kojoj sredini ima nemerljiv značaj, a pogotovu što trideset godina ustanove nije malo. Pozorište je iznedrilo dosta glumaca, a i reditelja koji su prošli kroz pozorište od 1991. do danas. „Teatar 91” nisu stvarali samo glumci na sceni, već i čitava grupa ljudi koja je u početku učestvovala u različitim segmentima počev od kostimografije, scenografije, podrške intelektualne, odnosno podrške u svakom smislu. To se kasnije proširilo i na mlađe generacije osnivanjem školice glume.
− Ja sam sama izvela dvadesetak generacija polaznika školice, neki se i dalje bave pozorišnom umetnošu, a neki su postali intelektualci i savršeno razumeju šta je to pozorište. Onog trenutka kada se u pozorištu podigna zavesa pokazuje se sva veličina jednog malog grada. O značaju našeg pozorišta svedoče i nagrade koje su pristizale u Aleksinac tokom minulih 30 godina − kaže Slobodanka Živković, glumica koja je u aleksinačkom pozorištu skoro tri decenije.
Teatar kao i svaki drugi ima i dobre i loše trenutke. Jedan loš trenutak, loš period je i ova 2020. godina. U početku, od ’91 pošto su osnovali „Teatar 91”, tih godina je bilo fenomenalno, tvrde osnivači glumci.
− Igrali smo predstave, gostovali, radili smo sa poznatim rediteljima, poznatim glumcima, bili su nekad i neki gosti poznati glumci. Tako da je jedan život. Kako da kažem, mi smo kao jedna porodica i sad svi mi to i proživljavamo, sve te i lepe i loše trenutke i drago mi je što sam uopšte deo svega toga − ističe Bojan Cvetković Diksi, glumac i jedan od desetoro prvih osnivača.
Da je pozorište bitno jednoj sredini isto koliko je kultura bitna čovečanstvu potvrdio nam je Dragoslav Ranđelović, glumac i reditelj koji je u „Teataru 91” bio skoro od osnivanja.
− Pozorište u Aleksincu datira više od 100 godina, ali poslednjih 30 oličenje pozorišne kulture ja ‘Teatar 91’. On ulazi sada u svoju punu zrelost i mislim da su tih 10 ljudi koji su osnovali pozorište ’91. bili dalekovidi − dodaje Ranđelović.
A kako je sve to počelo? Tih dana, tih početaka, živo se seća Mila Dinulović, entuzijasta koja nije posustali ni kada je bilo najteže.
− Sa ‘Teatrom 91’ krenulo se malo ranije, početak teatra vezan je sa Zavičajni klub ‘Binačka Morava’ i Dragišu Popovića – Bobija Prekovačkog. Na poziv ‘Binačke Morave’ ‘Teatar 91’ je uradio predstavu posvećenu Kosovu 1989. i tako se to završilo. Međutim, Miodrag Dinulović, svršeni reditelj i direktor Kraljevačkog pozorišta sada, moj sin, tada je imao nepunih 18 godina i rekao je da želi da bude reditelj nove predstave. Iako je porodica Dinulović glumačka porodica, ja sam znala koliko je to težak posao i podržala sam ga u pasivi. Počeli smo sa pripremom predstava, ali smo naišli na otpor tadašnje uprave Doma kulture, gde nam je bio zabranjen rad. Iz inata smo nastavili sa radom, a zaslugom Miše Vojinovića i Ranka Bogosavljevića ubrzo je registrovano udruženje građana pod nazazivom ‘Teatar 91’ − seća se Mila Dinulović.
Nakon ovoga sve ostalo je istorija. Svake godine po nekoliko premijera koje su radili naši najpoznatiji reditelji svedoče o radu uprave ovog pozorišta, a puna sala na predstavama pokazuje koliko je to značajno aleksinačkoj pozorišnoj publici.
Fotografije: Arhiva Gradsko pozorište “Teatar 91” Aleksinac