Историографија школства у туријском крају по приређеним и објављеним делима је најбогатијa, после Алексинца, јер је у петак 29. маја промовисана монографија 185 година постојања и просветитељског рада основне школе у Тешици , аутора Игора Митића, коју је издао Центар за културу и уметност. Ово је била трећа Митићева књига у последњих неколико година чија је тема школство, а пре ње светлост дана су угледале моногрофије о школама у Лоћики и Грејачу. Очекује се да у наредном периоду своје писано сведочанство добије и школа у Кулини.

Говорећи на промоцији одржаној у просторијама тешичке школе један од рецензената професор историје Зоран Стевановић је нагласио да је школска зграда 1838. године подигнута поред Цркве Успења Пресвете Богородице. Он је присутне подсетио да је исте године и у Великом Шиљеговцу саграђена школа поред тамошње цркве. Стевановић је објаснио да је на оснивање школе велики утицај имало свештенство јер су желели да школују своју децу пре него што оду на даље школовање у град или богословију.

− Из потребе да школују своју децу, ти свештеници, њих четворица су и вероватно дали иницијативу да се овде отвори прва школа у тадашњем Бугар-моравском срезу, овом делу који данас припада Алексиначкој општини, али у исто време је отворена и школа у оном делу који је припао касније општини Крушевац, то је цела Рибарска река у Великом Шиљеговцу, исто при цркви Светог Архангела. Те свештеничке породице живеле су у Лужану и Нозрини, дале су три генерације свештеника, то су Маринковићи и Миловановићи, и наравно они су желели да нихова деца пре него што оду у гимназије, пре него што оду у богословије, да се овде школују у свом крају − казао је професор Стевановић.
Историја школства у Тешици је богата и сама школа као и њени ђаци и учитељи делили су судбину народа више пута. Она је некада била очекивана, а некада је била специфична и разликовала се од сличних установа у околини. Аутор Митић је упознао госте да је на месту где се налазила прва тешичка школа, данас одељење геронтолошког центра из Алексинца за стара лица.
− Далеко одавде, поред Цркве, је била некадашња тешичка школа. Тада када је основана, када је сагрђена, 1841. године то, наравно, није била зграда од чврстог материјала била је као и већина тадашњих кућа, кованица, од еглата, сламе и греда и зато је тако лако изгорела. Заправо то је била као једна сеоска кућа која је имала две просторије, и већина тадашњих кућа у Србији, генерално, па и у Тешици, су такве. Турци улазе у Тешицу 20. августа 1876. године, у време Првог српско-турског рата, спаљују свих 170 кућа у Тешици, спаљују школу, све куће су изгореле, изгорела је школа до темеља, једина је црква преживела, била је од чврстог материјала, наравно, била је тешко оштећена, али није изгорела у потпуности − подсетио је аутор на део богате историје тешичке школе.
И док су школе у околним селима гореле након борби партизана и државне страже и других војних формација, пошто су зграде биле од тврдог материјала и подешене за боравак разних војски, тешичка установа је радила током целог Другог светског рата.
− Тешичка школа имала је другачију судбину у време Другог светског рата, несметано је радила, очито због тога што је била удаљена и од железничке пруге, и заклоњена од главних путева и да су тада тешичку школу похађали, што је врло необично и ученици из Ниша и ученици са простора Независне државе Хрватске. Дакле, нови Срби који су се преселили тада у Недићеву Србију су похађали и тешичку школу − објаснио је Митић.
Рецензент ове књиге је и просветни радник у пензији Светозар Стајић који је своје богато истраживачко и радно искуство у школама туријског краја поделио са присутнима. Он је објаснио систем функционисања школског система у разним периодима наше прошлости и указао како је он утицао на рад тешичке школе. Овај крепки професор, је аутор више радова из локалне историје и ако је у деветој деценији не посустаје, па је недавно из штампе изашла његова књига о цркви у Грејачу, такође у изадњу ЦКУ Алексинац.

Осмогодишња школа у Тешици данас је издвојено осморазредно одељење Основне школе „Аца Синадиновић” у Лоћики. Тешичку школу данас похађају ученици из Тешице и Банковца.

− Из потребе да школују своју децу, ти свештеници, њих четворица су и вероватно дали иницијативу да се овде отвори прва школа у тадашњем Бугар-моравском срезу, овом делу који данас припада Алексиначкој општини, али у исто време је отворена и школа у оном делу који је припао касније општини Крушевац, то је цела Рибарска река у Великом Шиљеговцу, исто при цркви Светог Архангела. Те свештеничке породице живеле су у Лужану и Нозрини, дале су три генерације свештеника, то су Маринковићи и Миловановићи, и наравно они су желели да нихова деца пре него што оду у гимназије, пре него што оду у богословије, да се овде школују у свом крају − казао је професор Стевановић.
− Далеко одавде, поред Цркве, је била некадашња тешичка школа. Тада када је основана, када је сагрђена, 1841. године то, наравно, није била зграда од чврстог материјала била је као и већина тадашњих кућа, кованица, од еглата, сламе и греда и зато је тако лако изгорела. Заправо то је била као једна сеоска кућа која је имала две просторије, и већина тадашњих кућа у Србији, генерално, па и у Тешици, су такве. Турци улазе у Тешицу 20. августа 1876. године, у време Првог српско-турског рата, спаљују свих 170 кућа у Тешици, спаљују школу, све куће су изгореле, изгорела је школа до темеља, једина је црква преживела, била је од чврстог материјала, наравно, била је тешко оштећена, али није изгорела у потпуности − подсетио је аутор на део богате историје тешичке школе.