Фестивалски одбор ПИП-а, позоришне смотре која ће се овог новембра одржати по 12. пут у Алексинцу, подржао је предлог селектора др Миливоја Млађеновића о избору пет такмичарских представа. Поједини чланови су изразили мишљење да ће предстојећи фестивал можда бити један од успешнијих, имајући у виду писце комада, ансамбле који их изводе и глумце, носиоце главних улога.
Пред Млађеновићем није био једноставан задатак имајући у виду да фестивал треба да афирмише драмске писце, по могућности у што већој мери домаће, али да и представе имају што вишу уметничку вредност. И то све треба уклопити у скроман буџет за овакву позоришну смотру.
Образлажући свој предлог, селектор је обавестио чланове Фестивалског одбора да је погледао 32 првоизведене представе које су настале између две алексиначке смотре. Др Млађеновић је предложио да слоган овогодишњег ПИП-а буде „У лавиринту људског”.
„У изабраним представама и даље доминира тема насиља уопште, а нарочито према женама, али и заокупљеност проблематиком идентитета, цео колоплет (стање замршености, заплетености, прм. аутора) константних питања о људском бићу” – написао је овај позоришни стручњак објашњавајући предложени слоган Фестивала.
О представама које ће се појавити у такмичарском делу и њиховим протогонистима опширније смо писали у јуче објављеном медијском садржају. Када су у питању теме којима се оне баве, може се рећи да су вишеслојне и савремене.
„Мистерија Душан Васиљев” је вишеслојна драма, фестивалу већ познате, Дуње Матић у чијем је средишту песник који је упркос кратком животу успео да остави дубок траг у српској књижевности. Реч је о Васиљевим недоумицама, стремљењима и странпутицама.Сагледава се његов однос према женама, еросу, рату, пријатељима, супрузи, мајци, свом раду… Комад изводи београдски Битеф театар.
Александра Јовановић ауторка текста за комад „Прасетина на 178 начина” се у причи на сатиричан и гротески начин, па и хумористички, обрушава на патријархални систем и наметнуте родне улоге, како женама, тако и мушкарцима. Овај комад на алексиначкој позорници извешће комшије Народно позориште Ниш.
Вида Давидовић се у психолошкој драми „Мали ратови и кабине Заре” обраћа како ратној, тако и послератној генерацији. Сценски је изузетно захтевна и комплексна прича о безименим женским јунакињама, из перспективе једне ратне и послератне „мале”, смештена у друштвеном контексту који се односи на злоупотребу женског тела. Протагонисти овог комада су глумци Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Писац и глумац у представи „Кућа” Небојша Илић непретенциозно, али дирљиво говори о нашем расељавању и том великом проблему који нас прати кроз цео 20. век, било да се ради о нашим сталним сеобама, одласком из различитих разлога, социјалних, жеље за усавршавањем, упознавањем новог света. Уз помоћ колега Бранимира Брстине и Иване Зечевић, овај аутор глумац, на сцену доноси, на неки начин, реалну причу која се тиче свих нас, али уз најплеменитије емоције и смех до суза. Представа је у продукцији „Звездара театра” из Београда, а редитељ је још један глумац Воја Брајовић.
Текст представе „Мама” савремене британске ауторке Морган Лојд Малколм је психолошка и породична драма чија је протагонисткиња млада мајка, психофизички изнурена због бриге о беби, што је окидач за покретање драматичног тока паралелних, имагинарних догађаја, на пољу трилера и судске драме. Београдски „Атеље 2012” окупио је добру глумачку екипу која би требало успешно да и у Алексинац донесе ову причу. Режија је поверена Небојши Брадићу.
