Svečanom akademijom i muzičko-scenskim prikazom u Domu kulture danas je završena sedmodnevna manifestacija „Dani Tihomira Đorđevića”. Akademiku Nadi Milošević Đorđević dodeljeno je priznanje „Tihomir Đorđević”, koje joj je uručio zamenik predsednika opštine Čedomir Rakić.
Ovogodišnji laureat je u svakom smislu ostvario ono što je Tihomir Đorđević odredio kao obavezu naučnika i kulturne javnosti, rekla je predsednica žirija, profesorka Danijela Popović Nikolić.
Nada Milošević Đorđević, trenutno jedan od najpriznatijih srpskih stručnjaka u oblasti folkloristike, istakla je da oseća veliko zadovoljstvo i čast zbog nagrade koja nosi ime slavnog naučnika.
– To mi je posebna čast ne samo zato što je Tihomir Đorđević bio veliki naučnik nego i zato što je bio jedan izuzetan čovek. On je učestvovao u balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, a nakon prelaska preko Albanije otišao je u London gde je tri godine predavao šireći srpsku kulturu – rekla je ovogodišnja dobitnica.
Kao začetnik etnologije, Tihomir Đorđević je pružio sliku naše narodne kulture, koristeći pristup koji je razumljiv i prihvatljiv ne samo naučnicima već svima.
– Značajno je njegovo proučavanje predanja, pesama, poslovica, posebno kratkih narodnih umotvorina. Posmrtno su mu objavljena dela ‘Veštice, vile, vampiri i druga bića u narodnom verovanju i predanju’, kao i ‘Priroda u verovanju i predanju našeg naroda’ – podsetila je laureatkinja.
Ona se osvrnula i na ideje Tihomira Đorđevića, koje su realizovane tek nedavno.
– Tihomir Đorđević je u jednom svom članku rekao da se osnuje srpsko folklorno društvo ‘ako hoćemo da učinimo usluge nauci, ako hoćemo da budemo svoji’. Kad pogledamo datum citata, 1900. godina u Aleksincu, sa užasom zaključujemo da smo srpsko folklorno društvo uspeli da zasnujemo tek 2014. Više od veka kasnije – rekla je Milošević Đorđević.
Akademija je završena scenskim prikazom „Porodica” koji su izveli đaci Aleksinačke gimnazije, Muzičke škole „Vladimir Đorđević” i aleksinački glumci, a rađen je po zapisu „Sećanje na braću Tihomira, Vladimira i Borka”. Tekst je napisala njihova sestra Draginja, majka Ljubice i Danice Janković. Draginjin tekst je dugo bio nepoznanica za istoričare, a pronašao ga je i priredio profesor Zoran Stevanović.
