Сутра у Библиотеци: „Знамените Алексинчанке кроз времеˮ

Родна равноправност и њен значај за развој једног друштва је мото градских установа у нашем граду. Значајане кораке у том смеру прави и Библиотека „Вук Караџићˮ која је овог пута припремила календар за следећу годину на коме су фотографије и кратке биографије познатих наших суграђанки које су допринеле заједници у различитим периодима њиховог постојања.

У реализацији овог пројекта под називом „Знамените Алексинчанке кроз времеˮ стручни консултант је био познати историчар професор Зоран Стевановић, који важи за тренутно најбољег познаваоца овдашње локалне историографије.Он је имао нимало лак задатак, да препоручи 13 особа, чија се биографија налази на календару који броји 27 листова.

‒ Налазе се знамените Алексинчанке из времена периода између два светска рата и периода после Другог светског рата.То су оне жене које су биле одликоване од стране краљевских намесника 1938. и 1940. године. Нисмо их ми прогласили знаменитим већ држава. Оне су углавном биле председнице. Три удружења жена су деловала овде у Алексинцу. Пододбор женске подружине из Београда у Алексинцу, Пододбор кнегиње Љубице такође у Алексинцу, и Пододбор „Српска мајка”.То су, рецимо Ана Костић Хас, која је проглашена доживотном председницом овог удружења„Српска мајка” ‒ каже Стевановић и додаје да је у њено време подигнут дом овог друштва у коме је био смештен диспанзер за лечење деце сиромашних родитеља.

Biblioteka

Иначе, у њему је после Другог светског рата било забавиште све до седамдесетих година, а затим је била стара зграда Центра за социјални рад која је нажалост порушена пре пар година. На њеном месту је подигнута садашња зграда Центра. Ту је, затим, њена наследница пошто се она због болести повукла, Софија Пешић, професор Алексиначке гимназије у предратном и послератном периоду.

‒ Она је поднела изузетан терет у прикупљању хуманитарне помоћи током Другог светског рата у саставу удружења које је радило заједно са Црвеним крстом, у прикупљању помоћи за наше ратне заробљенике у немачким логорима, затим за многе избеглице које су биле на овом простору са подручја такозване Независне државе Хрватске – саопштава нам наш саговорник.

Стевановић наводи и чувену учитељицу Јелену Тривунац која је добила два одликовања. Једно орден Светог Саве трећег реда и четвртог реда, за рад у просвети, а друго је за рад у хуманитарној делатности. Затим, ту је низ других жена које су радиле у тим удружењима.

‒ Из после ратног периода, углавном смо се базирали на познатим женама које су деловале у култури као што су Бранка Митић, наша чувена глумица родом из Прћиловице, као што је глумица Олга Ивановић, наша песникиња Гордана Брајовић – појаснио је овај историчар.

Очито да је ово само део имена жена који су се својим радом и активношћу истакли. Зато је за очекивати да се у наредним издањима календара појаве и остале даме које су биле запажене у свом времену, а често биле и испред времена.

Biblioteka

Промоцијом овог календара сутра, у уторак 22. новембра у Библиотеци „Вук Караџићˮ са почетком у пет минута до 12 започеће активности на обележавању глобалне кампање у нашој општини под називом „Шеснаест дана активизма против насиља над женамаˮ.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

two × three =