Српска православна црква сутра обележава велики црквени празник Сретење Господње, а држава празнује Дан државности Републике Србије. На Сретење се одвило неколико догађаја, битних за стварање савремене српске државе.
У знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је на збору у малом шумадијском селу Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековне турске власти, Србија у ту част прославља Дан државности. Тада је дигнут Први српски устанак, под вођством Ђорђа Петровића Kарађорђа.
Овај датум је такође битан зато што је 1835. године кнез Милош Обреновић прогласио Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, jедан од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције. Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији.
Иначе, Сретење је један од дванаест највећих празника хришћанства. Како сама реч означава сусрет, то је дан на који се срећу црква, држава, историја, зима и пролеће, медвед и сенка.
Верује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за лепше време и долазак пролећа и лета. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине, уплаше се своје сенке и врате се на спавање, зима ће потрајати још шест недеља.
Постоји и веровање да девојке треба да пазе кога ће мушкарца ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.
Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Сретење – Дан државности Србије је државни празник који се нерадно празнује у четвртак и петак, 15. и 16. фебруара.