На стручном скупу “Јачање капацитета локалних медија за извештавање о Ромима и Ромкињама” социолошкиња Снежана Живковић, експерткиња за ромска питања и потпредседница Организације за права Ромкиња “Романи цикна”, говорила је о стереотипима у медијском извештавању о ромској популацији.
‒ До скоро се о Ромима мало знало, међутим многе групе и институције започеле су пре неколико деценија истраживања о пореклу Рома , тако да је сада извесно да Роми по свим анализама долазе из Индије, индијске провинције. Сматра се да су на простор Европе дошли пре 1.500 година, најпре спорадично, а онда током 14. и 15. века интензивно су почели да насељавају простор Балкана и надаље крајем 15. века и простор целе Европе. Сматра се да су Роми населили ове крајеве онда када су Турци започели са освајањем и да су у великим налетима заузимали одређена подручја и ту се насељавали. Што се тиче Рома у свету постоје велике недоумице око њиховог броја. Добри познаваоци ромских прилика и ромске приче, који се баве Ромима на плану међународне заједнице, тврде да одувек постоји прикривање информација о броју Рома, тако да се у званичним подацима наводи број од 1.500.000, док ти познаваоци тврде да их има од 5 до 10 милиона у целом свету. Данас Роми насељавају пет континената, дакле нема места ни државе где Роми не живе и покушавају да опстану ‒ говори о пореклу Рома Снежана Живковић.
Снежана Живковић сматра да медији имају неколико улога.
‒ Несумњиво да је прва и основна улога медија информисање грађана. То је новинарска улога и за ту улогу се треба добро припремити. Ово је ужасно тешка, захтевна професија и потребно је широко опште образовање како би новинар могао да се бави бројним темама и како би могао да одговори на све захтеве. Следећа улога медија јесте смањивање стереотипа и борба са негативним појавама. Овде мислим да улога новинара, као и социолога, подразумева познавање друштвених проблема и друштвених токова и добар одговор и проблематизовање таквих ситуација и проблема. Улога медија је и да образује. Овде мислим на едукавање а не на обликовање. Обликовање је игра речи. Обликовање може да значи и формирање, дакле новинари и медији имају и ту улогу да образују становништво. Људи много често не знају много о неким темама и треба их увести у те теме на ваљан начин. Одговорност је велика обзиром на то да медији имају огроман утицај на јавно мњење и имам утисак да понекад нису свесни тога. Олако изговорена реч је неодговорно понашање новинара зато што може да нанесе велику штету а да се то уопште не види када се новинар окрене иза себе. Ово је питање морала, значи новинар треба да буде и етичар и да доста проблематизује и свој приступ и своје ставове и да непрестано одмерава и вага ‒ закључује Снежана Живковић.
Како медији могу да утичу на смањење предрасуда о Ромима? Снежана Живковић верује да могу на много начина.
‒ Ако се извештава о Ромима онда мора да се познају елементарне ствари. Следеће што је јако важно да се медији непрестано труде да се повезују са заједницом, да разговарају са људима и да је на првом месту глас народа, а онда и они који заступају тај народ. Овде мислим на оне који заступају тај народ на власти, институције али и ромске лидере који су врло често самозвани и самопрозвани и питање је колико они заиста презентују оно што ромска заједница мисли. Ово није тешко али тражи време и пружа им бољу прилику да упознају проблеме са којима се Роми свакодневно сусрећу. Нарочито је важно избегавати хронике где се Роми приказују као починиоци злочина , избегавати бомбастичне наслове. Треба избегавати и стереотипне фотографије јер су фотографије веома важне. Медији врло стидљиво говоре о дискриминацији. Мислим да је време да се отворено говори о дискриминацији и ту смо ми у невладином сектору за сваку врсту сарадње и помоћи јер отворити тему о дискриминацији је отворити Пандорину кутију. У покушајима да отворимо ову тему добили смо не батине, али нешто врло блиско томе. Дакле, и они који су жртве у покушају да траже заштиту постају двоструке жртве институција оних моћника који дискриминишу. Указивати на то да се ромска популација заправо не разликује много иако ми мислимо да се разликујемо јер делимо исте бриге, исте проблеме и исти овај, јадан живот. Када нам то постане јасно онда ћемо сигурно мање мислити о њима као о “онима другима” ‒ наставља Снежана Живковић, експерткиња за ромска питања, потпредседница Организације за права Ромкиња “Романи цикна”.
Снежана наглашава да је публиковање прича о солидарности, алтруизму, доброчинству код Рома јако важно а таквих текстова је мало.
‒ Када је започела пандемија корона вируса нико није размишљао о Ромима. Када су се правили планови за заштиту стари су били у приоритету. Ми немамо добар план заштите јер добар план заштите би значио да су у приоритету рањиве групе, а међу њима и стари. Рањиве групе инвалиди и Роми. Зашто инвалиди, зато што је тешко да обезбеде бригу и старање о себи, а Роми зато што је тешко да у ситуацији корона вируса и изолације обезбеде послове, зараду, обичан хлеб. Роми су били у ситуацији да су гладовали заједно са својом децом док смо ми били сведоци тога. И били смо потпуно немоћни, писали дописе на које нико није одговарао. Роми у дијаспори су се организовали слали новац на отворени рачун за Роме у Крушевцу. Скупљена је огромна количина новца и од тог новца купљени су пакети и била је подела Ромима онога што им је заиста недостајало, што има је требало. Та њихова солидарност и међусобна повезаност је њих спасила током векова историје. Та солидарност и сад им је била спас ‒ каже Снежана Живковић.
Живковићева истиче да постоји матрица коју медији користе при извештавању о Ромима: од наслова преко садржаја до фотографија. Углавном се региструје проблем, описује се коришћењем негативних или позитивних стереотипа, илуструје стереотипним фотографијама.
‒ Новински чланци обилују негативним стереотипима. Постоје и позитивни стереотипи али су они ређи. Већина вести о Ромима налази се у рубрици хроника а највећи део вести говори о недозвољеним/кажњивим радњама које су починили Роми или Ромкиње. Најчешће именице и именичке фразе у анализираним текстовима: злочини, крађа, пљачка, инцидент, депонија, отмице девојака, запуштена страћара…Синтагме за насеља: ромски камп, ромска махала, барака…Најчешће коришћени придеви: прљави, запуштени, социјално угрожени, изоловани, необразовани, несоцијализовани, насилни…Најчешће коришћени глаголи: просе, краду, опљачкали, отели, бију, уништавају, напао, тукао, силовао, Цитирајући борце за људска права и ромске НВО медији учвршћују предрасуде” ‒ анализира Снежана Живковић.
Негативни стереотипи су да су сиромашни и да просе, склони су криминалу, више воле да живе од социјалне помоћи него да раде, једног дана ће вероватно наталитетом прерасти у већинско становништво. Ромкиње се удају у веома раном узрасту, мушкарци туку своје жене и искориштавају децу. Прљави су и представљају терет за друштво. Не желе да се интегришу и сами се маргинализирају. Они воле да живе близу депонија за отпад и куће су им веома прљаве. Они су извор болести. Нису заинтересовани за учење или да иду у школу. Живе у великим породичним групама и не смета им да деле једну собу са 10 људи.
‒ Постоје два главна стереотипа о Ромкињама. Први приказује Ромкиње као страствене плесачице, похотљиве заводнице, неморалне. Други као прљаве са превише деце, које мужеви туку и које експлоатише њихова шира породица. Данас Ромкиње и даље имају нижи статус у друштву. Оне су изложене дискриминацији у свим областима живота прво због пола , потом етничке припадности, а онда и статуса у заједници. Често преклапање вишеструких облика дискриминације чини Ромкиње једном од најугроженијих социо-економских група у Европи ‒ наглашава Снежана Живковић.
Већина Рома живи испод линије сиромаштва, као резултат дискриминације, друштвене искључености и маргинализације.
‒ Кључно питање није да ли Роми желе да раде него какво запослење могу наћи, ако уопште и могу да нађу. Роми су практично невидљиви у сектору услуга. Готово да нема Рома таксиста, продаваца, радника у кухињи, конобара или вратара. За многе не би било замисливо да запосле Рома чистача куће. Тако су Роми и даље у великој мери искључени из тржишта рада због недостатка квалификација али више због дискриминације, што потврђује запошљавање високо квалификованих Рома/киња. Као последица многи Роми су данас заробљени у кругу сиромаштва и социјалне искључености који се тешко разбија ‒ додаје Снежана Живковић.
Процењује се да око 30 процената ромске деце у Европи још увек учи у школама намењеним деци са благим менталним сметњама у развоју, упоређено са 2 процента неромске деце.
‒ Ромска деца не разликују се од друге деце. Запажамо да су самостални, веома практични и отворени. Често их одбацивање остале деце и наставника боли па наступају бунтовнички или напуштају школу. Од свих стереотипа о Ромима, социјална конструкција о ‘криминалној природи Цигана’ имала је најразорнији утицај на социјални статус заједнице, што је трајало вековима и још увек се одржава, због чега је расизам увек присутан. Не постоји статистика која би доказала да је криминалитет Рома израженији од криминалитета већинског становништва Анализе малолетничке делинквенције показују да због сиромаштва код Рома постоји израженија тенденцију ка крађама, али да тешка кривична дела нису типична за малолетнике ромске националности. Често претерана употреба полиције и полицијска бруталност према Ромима оправдавала се оперативним процедурама у циљу спречавања криминала. Ово је довело до тога да Роми још више изгубе поверење у полицију и у друге владине институције што повећава јаз између грађана Рома и нерома ‒ закључује Снежана Живковић, експерткиња за ромска питања и потпредседница Организације за права Ромкиња “Романи цикна”.