Kampanja pod nazivom „Ne pali strnjiku”, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije biće sprovedena tokom avgusta ove godine, prevashodno u prvoj polovini meseca.
Cilj kampanje je ukazivanje na sve aspekte dugotrajnih štetnih posledica spaljivanja strnjišta, podizanje svesti poljoprivrednih proizvođača o neophodnosti promene ove loše prakse, upoznavanje sa prednostima operacija zaoravanja žetvenih ostataka i kaznenim merama za nepoštovanje zakona.
Tokom sprovođenja kampanje savetodavci iz PSSS zaduženi za poslove iz oblasti ratarstva, povrtarstva, melioracije i organske proizvodnje organizovaće tribine na kojima će poljoprivredne proizvođače upoznati sa štetama od spaljivanja strnjišta i koristi od alternativnih postupaka.
Visoke temperature prilikom spaljivanja strnjišta ubijaju korisne mikroorganizme što smanjuje prinos budućih useva, zatim uništavaju celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem i smanjuju sadržaj humusa u zemljištu, a za stvaranje samo jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina. Životnoj sredini spaljivanje strnjišta takođe nanosi štete, odnosno dim i štetni gasovi zagađuju atmosferu. Promene u sastavu tla remete biološku ravnotežu i time ugrožavaju agroekosistem, a vatra uništava staništa ptica i životinja.
Spaljivanje žetvenih ostataka je kažnjivo po više zakona i karakteriše se kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstava gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi na period od dve godine, dok su predviđene kazne za fizička lica od 100.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara. Takođe, izazivač požara je dužan da nadoknadi troškove intervencije vatrogasaca.
Stručnjaci preporučuju, umesto spaljivanja, dve mere i to, ljuštenje ili oranje strnjišta na punu dubinu, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta, a takođe i od količine žetvenih ostataka.
Kada je reč o ljuštenju strnjišta, treba što pre nakon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10 do 15 centimetara. Preporučuje se da se sa zaoravanjem doda i azot u količini od 20 do 50 kilograma po hektaru. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka čija je masa kod ozime pšenice tri do sedam tona po hektaru.
Druga mera je oranje strnjišta na punu dubinu, odnosno na dubinu od 15 do 25 centimetara. Istovremeno sa oranjem neophodno je uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti upotrebom valjka, drljače ili setvospremača, da bi se zemljište izravnalo i time umanjio gubitak vlage.