Tradicija i verovanja u srpskom narodu su ključni deo njegovog identiteta. Iako smo pravoslavni hrišćani, ipak su pojedini običaji opstali kroz generacije, pa se i dalje prenose s kolena na koleno. Jedno od verovanja je u vezi sa današnjim danom.
Danas je „Deveti tornik”, odnosno deveti utorak nakon pravoslavnog Božića i u mnogim selima se na današnji dan počinje sa prolećnom setvom. U slučaju da vremenske prilike ne dozvoljavaju sadnju, običaj je da se na današnji dan u zemlju stavi nekoliko semenki od svake sorte semena koje će biti zasejano ove godine. Nije retkost da se, ako je sneg, u jednu jamu stavi nekoliko zrna boba, pasulja, graška, arpadžika. Jedino se od ovog običaja odustaje ako je na „Deveti tornik” mena, odnosno prazan mesec. U tom slučaju se čeka prvi pun mesec za sadnju, jer se veruje da će tada godina biti rodna, a ako je mena da rod neće „zavezati” ove godine, odnosno da će mahune biti prazne.
Ako meteorološki uslovi dozvole i na današnji dan se počne sa setvom, ona neće biti nastavljena sutra. Još se veruje da se sredom ne sade usevke, jer će ih jesti crv tokom godine.
U nekim krajevima se veruje da je „Deveti tornik” baksuzniji od petka 13. i da na ovaj najbaksuzniji dan u godini treba da se pazimo malera i raznih nesreća. Veruje se da majke treba posebno da paze na decu, jer na ovaj dan razne ale, čume, karakondžule i demoni napadaju najmlađe.
Ovaj dan – „Deveti tornik” predstavlja slavu Udruženja baksuza, ugursuza i namćora iz Kruševca i njihov najbaksuziji dan koji ovo udruženje proslavlja od 1929. godine.