У Дому Цркве Светог Архангела Гаврила у Житковцу јуче је представљена „Енциклопедија србских народа, племена, братстава и родова” књижевника и историографа Мирослава Димитријевића.
Реч је о научном делу којим, како је написао мр Миљурко Вукадиновић, Димитријевић отвара нове могућности препознавања србства као значајног феномена европске и светске цивилизације, од прапостојбине до данашњих станишта и насеобина.
‒ Срби су творци и колевка савремене цивилазације, изумитељи језика, првог писма, бројног система, календара, археометалургије и археоземљорадње, астрономије, генетике и земљописних имена река, планина, места не само у Европи, већ и широм три континента. Али од преко милион докумената – факата о Србима, савремена историјa користи тек две стотине или у процентима 0,02 одсто и то су углавном они списи који су накнадно писани, фалсификовани, измишљани у периоду хуманизма и ренесансе како би модерна Европа, сада материјално надмоћнија од Срба “прибавила” себи или преотела од Срба културну историју дугу најмање десет миленијума – рекао је између осталог Димитријевић.
Ова енциклопедија, сматра Димитријевић, добија на значају управо сада, када такозвани нови светски поредак отворено ради на брисању националног идентитета и самосвести Срба, као и на брисању њихове историјске, државне, културолошке, цивилизацијске и верске аутохтоности.
‒ У Србији се на жалост, већ век и по не дозвољава другачији поглед на историју Срба, од оног који је „зацртан” тајним споразумом на Берлинском конгресу 1878. године. По тој квази теорији, измишљени Словени а међу њима и неидентификовани Срби су се на Балкан доселили тек у 7. веку – сматра Димитријевић и као најновији доказ да су Срби напожељни у савременој историји наводи церемонију у Паризу прошле године на обележавању стогодишњице од завршетка Првог светског рата када међу силама победницама, Србија није споменута ни једном.
„Енциклопедија србских народа, племена, братстава и родова” објављена је у издању Србске духовне академије из Параћина, а у међувремену је Издавачка кућа „Пешић и синови” објавила и друго издање.
Поред неколико историографских дела, Димитријевић иза себе има и 112 објављених књига (песама, прича, романа, монодрама, сатире, монографија, антропогеографских и историјских студија, есеја, беседа и антологија.
Свештеник Милан Живановић и директор библиотеке „Вук Караџић” Војкан Поповић захвалили су књижевнику и историографу Димитријевићу што је на један велики празник какав је Видовдан одржао ово изузетно предавање и изложио оно што се зна или не зна, а ваља да се зна.