Тродневни Петровдански вашар, од 12. до 14. јула, и ове године окупиће у улици поред Моравице мештане наше општине на једном месту, па ће се вашарџије и ове године поново погађати око цена разне понуђене робе.
Иако је ово Петровдански вашар, јер почиње 12. јула, на Петровдан, увек се стицао утисак да последњег, трећег дана има највише народа. Разлог томе је највероватније јек жетве средином јула, а у народу се верује није грех жети на Петровдан иако је црвено слово, али зато трећег дана не треба ништа радити, јер се 14. јула падају Свети Врачи, односно Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан.
Додуше, ретко које године вашарџије није растерало послеподневно невреме, које метеоролози за наредна три дана не предвиђају, али киша тада није сметала младима да се састају за време вашара. Дуго су вашари и сабори били једина места на којима су наводаџије заказивале „гледање” илити упознавање паровима који ће се најесен узети, уколико се породице договоре око мираза. Међутим, било је и оних који су се упознавали на своју руку, па је тако важило за Петровдански вашар, први дан „гледање”, други „договарање”, а трећи „бегање”.
Према неким подацима, панађури или вашари су се у алексиначком крају установили још давне 1839, најпре у Делиграду. У Алексинцу је први вашар и то тродневни одржан 1865. године, 29. и 30. јуна и 1. јула по старом календару. Одржавани су у Палилули, а по њима је место и данас задржало назив Вашариште. Крајем прошлог века вашар је у Алексинцу одржаван у главној улици, последњих година тезге и вашарска роба селе се у улице поред и испод Зелене пијаце, а од 2019. године вашар се одржава на другом крају, у улици иза стадиона.