Vest da je lokalna samouprava u Aleksincu nasamarena od strane predstavnika nepostojeće Wales fondacije zaokupila je aleksinačku javnost, a informaciju o tome objavile su i pojedine dnevne novine.
Kako se navodi u objavljenim tekstovima, redakcije su podatke o tom slučaju dobile putem mejla, od osobe koja navodi da je za potrebe istraživanja propagande i manipulacije interentom, poslala pismo pojedinim lokalnim samoupravama sa pričom da im u ime novoformirane Wales fondacije donira 10 hiljada evra za projekte u toj sredini, ali da je jedino samouprava u Aleksincu prihvatila navodnu donaciju.
U aleksinačkoj lokalnoj samoupravi kažu da je bilo intersovanja jednog udruženja građana da opština podrži njegovo učešće u nekom projektu, ali da do današnjeg dana zahtev te NVO veće nije dobilo. Po rečima odgovornih ljudi u aleksinačkoj vlasti, opštinska vlada iz, već navedenih razloga, nije dala pismenu saglasnost, mada je nekoliko puta to razmatrano na veću.
Očigledno je da su Aleksinčani nasamareni i da nisu imali dovoljno informacija o fondaciji sa kojom sarađuju, ali ono što se dalje nameće kao pitanje da li se zaista radilo samo o istraživanju ili je u pitanju obračun lokalnih političara.
Krenimo redom.
Na sednici Opštinskog veća, održanoj 28. jula, većnik Goran Stanković je, pod tačkom razno, upoznao opštinsku vladu sa Programom podrške koji finansira Vlada Republike Velsa, napomenuvši da je potrebna saglasnost veća za realizaciju tog projekta. Većnik Milan Dimić upitao je tada ko je nosilac projekta, a sekretar Skupštine opštine, Dragan Milojević, rekao je da je Opštinskom veću potrebno dostaviti akt u pisanoj formi radi davanja saglasnosti. U zapisniku stoji da je zamenik predsednika Opštinskog veća, Čedomir Rakić tada rekao da, saglasnost može da se da i putem telefonske sedice s obzirom da su se svi članovi informisali u vezi sa ovim konkursom, ali po rečima ovog političara ona nije održana. Na narednoj sednici opštinske vlade, održanoj pre nekoliko dana, jedan od načelnika Opštinske uprave je većnike obavestio da pismeni zahtev za davanje saglasnosti nije dostavljen Opštinskom veću, što ukazuje da se opštinska vlada po tom pitanju nije izjasnila.
Druga činjnica, u vezi sa ovim slučajem, a na osnovu materijala koji je određenim medijima dostavila osoba koja tvrdi da je orgaizator ove prevare, može se zaključiti da je Opštinska uprava dala saglasnost na realizaciju Programa podrške, nepozivajući se na osnovu koje odluke je izdala takav dokument i ovu saglasnost je potpisao načelnik Opštinske uprave Dejan Milošević. Pretpostavka je da je saglasnost potpisana na zahtev većnika Stankovića i na osnovu uobičajene pakse da se zainteresovanim za učešće u projektima ovakvi dokumenti daju radi brže realizacije.
Takođe, dokumentacija koja je dostavljena medijima ovoga puta poslata je sa jedne mejl adrese, dok su saopštenja o dodeli donacije, a pre obelodanjivanja ove priče slata sa druge. Dodatnu sumnju nameće i činjenica da su obe mejl adrese nezvanične. Među prilozima dostavljenim novinarima je i video u kojem se načelnik Opštinske uprave za društvene delatnosti Dragan Jovanović zahvaljuje fondaciji na ponuđenom programu.
Navodna istražiteljka je medijima dostavila odgovor Agencije za privredne registre da Wales fondacije nema na evidenciji. Na pitanje zašto lokalna samouprava nije proverila registraciju sporne fondacije, kažu da opština u ovom slučaju nije parnter u projektu, a da je saglasnost davana svakom udruženju koje je konkurisalo kod donatora.
Želeći da proverimo kako se Udruženje građana Aleksinački pokret za promene, koje bi navodno bilo partner fondacije, našlo u ovoj priči kontaktirali smo predsednika ove organizacije Jovana Živića. Živić negira partnersto APP-a sa Wales fondacijom i kaže da je njihov član Goran Stanković bio ovlašćeni koordinator spomenute fondacije, o čemu je navodno imao i pismenu odluku. Predsednik APP-a podvlači da j Stanković bio koordinator fondacije, a ne Aleksinačkog pokreta za promene. Živić kaže da bi ovo udruženje možda bilo partner u projektu ako bi došlo do potpisivanja ugovora i insistira na činjenici da ispred APP-a nije potpisan nijedan zvaničan dokument sa spornom fondacijom.
Većnik i koordinator spornog projekta Goran Stanković nije odgovorio na naš telefonski poziv, a kako smo nezvanično saznali on je na službenom putu u susednoj zemlji, sa koga se vraća tokom vikenda.
Naš nezvanični izvor ima određena saznanja da je, ovaj projekat Aleksinčanima navodno preporučio neki njihov beogradski sindikalni kolega.
Šta će Stanković preduzeti protiv osobe koja se medijima predstavila kao istraživač teme “Propaganda i uticaj internetom”, saznačemo verovatno u narednim danima nakon njegovog povratka. Dotle se još jednom nameću pitanja: da li se radi o pukom istraživanju propagande, da li je ovo samo nastavak navodnih političkih podmetanja aleksinačkih političara započetih još sa skandaloznim neodgovoranjem na zahtev novog vlasnika hladnjače za kupovinu građevinskog zemljišta, do pitanja koje bi svako odgovoran postavio: kako nam rade javne službe, gde nam je odgovornost za javne poslove i da li će napokon javnost saznati da neko uopšte odgovora za propuste u svom poslu ili za svoje delovanje na štetu imidža ove sredine, bilo da je ona politička ili radna. Da se ne radi o pukom istraživanju pokazuje i činjenica da je navodni istraživač “aleksinački događaj” podelio sa određenim medijima i pre nego što je sistematizovao i publikovao rezultate istraživanja. Spomenuta osoba, takođe, nijedom nije spomenula “koordinatora” svoje nepostojeće fondacije, a celu priču je vezala za navodnu nesposobnost opštinske vlasti. Ovaj koordintor, odnosno posrednik između fondacije i “dobitnika” je navodno formirao i komisiju koja je donela odluku o dodeli nagrade.
Interesantno, pitanje je da li je navodna istražiteljka u svom terenskom radu eventualno imala i druge pomagače. To je manje važno za širu javnost od činjenice da skoro svakog drugog meseca u javnost izađe neka “afera” za koju mnogi poznavaoci prilika sumnjaju da je plod nekih razračunavanja u političkom i administartivnom vrhu i koja se završe za par dana uz medijsku buku beogradskih novina i televizija,a bez konkretnih rešenja i obaveštavanja javnosti o rezultatima tih događaja.