У недељу, 23. августа, на Шуматовцу ће бити обележено 150 година од Битке на Шуматовцу, једне од најзначајнијих и најславнијих победа српске војске у Првом српско-турском рату 1876. године. Програм почиње у 10 часова и 30 минута поменом палим војницима, а 15 минута касније биће положени венци на спомен-обележју на вису Шуматовац. Од 11 часова предвиђен је пригодан културно-уметнички програм у реализацији Центра за културу и уметност Алексинац.
Битка на Шуматовцу све више заокупља историчаре и истраживаче, али и ширу јавност, нарочито у овој години јубилеја, кад се слави век и по од њеног одигравања. Познати алексиначки историчар Зоран Стевановић напомиње да се последњим истраживањима дошло до неких нових сазнања која се односе на обележавање ове битке. Нађени су подаци који говоре да је и 1936. године, значи 60 година након борби, прослављана Битка на Шуматовцу. То је било за сада из непознатих разлога у октобру, и то у организацији 26. артиљеријског пука из Алексинца.
– Та војна јединица је очистила све шанчеве, целокупни простор на коме се одиграла битка и изградила монтажни дрвени мост, преко кога се преко тих шанчева улазило у сам одбрамбени систем и где се окупио велики број грађана. О томе смо имали сведочење, раније покојног професора Миодрага Спирића, који је тада био ђак Учитељске школе. Међутим, нисмо имали писаних података и тражили смо то да је вероватно било у августу, али није било у августу негосмо у документима нашли да је то било у октобру месецу и да су тада учествовали сви ученици Учитељске школе, а да је говор држао тадашњи изасланик или, како бисмо рекли, представник тадашње војске и морнарице Краљевине Југославије Јосип Брозовић – каже Стевановић, напоменувши да је тај скуп био величанствен, али да га је покварило лоше октобарско време, тако да се народ тамо није много задржао.
Професор Стефановић каже да после Другог светског рата Битка на Шуматовцу није обележавана, све до 2006. године. Тада је Скупштина општине Алексинац поставила крст на том простору, као и спомен-плочу у знак сећања на браниоце и победнике у Бици на Шуматовцу.
– Морамо да знамо да је то највећа и најсветлија победа српске војске у Првом српско-турском рату 1876. године. Она је значила једну прекретницу. То такође сазнајемо из нових докумената, јер у време кад су Турци почели да предузимају велику офанзиву, страни конзули у Београду вршили су притисак на кнеза Милана да се склопи примирје, а затим да се закључи и мир. Међутим, после ове величанствене победе, генерал Черњајев је свог најповерљивијег човека, а то је био пуковник Николај Николајевич Рајевски, послао у Београд са поверљивом поруком кнезу Милану, о којој можемо само да нагађамо. Вероватно је он ту писао да никако не пристаје на склапање примирја или мира. И сам генерал Черњајев је очекивао да ће Русија сваког тренутка ући у рат и да ће стање након тога бити сасвим другачије – објашњава наш саговорник, позивајући се на сазнања из нових докумената и мемоарских дела.
Професор Стевановић још једном наглашава да је пуковник Рајевски између тог 23. августа и 1. септембра када је погинуо у Горњем Адровцу, боравио у Београду лично код кнеза Милана и посетио још неколико кључних личности у тадашњој српској престоници. Очито да Битка на Шуматовцу са откривањем нових детаља добија све већи значај, не само у нашој завичајној историји, већ много шире.