Galerija Centra za kulturu i umetnost u Domu kulture, solidno popunjena za jedno književno veče, sinoć je još jednom podsetila da Aleksinac ima zanimljiv i bogat kulturni život. To nije promaklo ni piscu Filipu Grbiću koji je promovisao roman „Prelestˮ, nosiocu nagrade „Branko Ćopićˮ za 2018. godinu, kao ni Mariji Radić, urednici u izdavačkoj kući „Vulkanˮ.
Objašnjavajući naslov romana pisac je kazao da se reč prelest u najužem smislu može odrediti kao duhovna obmana, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti. Autor u svom delu obrađuje ličnu dramu savremenog gradskog čoveka, palog pod vlast pogubnih strsti, koje povremeno razum nakratko može da obuzda.
Autor se trudio da svom štivu da notu humora koji nam je tako neophodan u ovim teškim vremenima. U tom stilu započinje i odgovor na naše pitanje zašto treba čitati ovaj roma:
‒ Ne bi trebali da pročitate ovaj roman. Ja kao autor moram da vam kažem ne treba da pročitate nijednu knjigu, osim eventualno Homerove Ilijade i Odiseje i Biblije – kaže Grbić , uz ogradu da je u odgovoru ironičan.
Kada ostavimo šalu na stranu pisac očito poštuje čitaočevo vreme pružajući mu zamiljiv tekst na nešto više od 200 strana.
‒ Ono što mogu da kažem na osnovu dosadašnjih iskustava, roman već četiri godine kruži među čitaocima i dalje izaziva vrlo jake reakcije kod ljudi. Niko se nije dosađivao. Jako sam se trudio da očuvam prirodni stil i spontanost u pripovedanju, da govorim o iskustvu savremenog čoveka iz prizme jednog duhovnog fenomena koji je prastar, ali da to tako bude da se niko ne dosađuje i da niko nema osećaj da je gubio vreme i da je ostao praznih ruku kada zatvori korice – kaže autor promovisanog romana.
Ličan utisak pisca ovih redova da je Filip Grbić, inače profesor filozofije, kroz junake svog romana na razumljiv način široj publici izneo svoja intelektualna promatranja savremenog čoveka i njegovu ulogu u ovom vremenu. Možda ne uvek politički korektno, naročito prema onima koji u javnosti deluju po zadatom projektu, ali sigurno dosta sugestivno da se čitalac zapita gde smo mi tu, gde sam ja i gde ću stići. Do tih pitanja se stiže lakoćm čitanja ovog romana.
Knjigom raspolaže i aleksinačka biblioteka, pa je zainteresovani čitaoci mogu i tu naći. Roman je preveden i na francuski jezik.