Галерија Центра за културу и уметност у Дому културе, солидно попуњена за једно књижевно вече, синоћ је још једном подсетила да Алексинац има занимљив и богат културни живот. То није промакло ни писцу Филипу Грбићу који је промовисао роман „Прелестˮ, носиоцу награде „Бранко Ћопићˮ за 2018. годину, као ни Марији Радић, уредници у издавачкој кући „Вулканˮ.
Објашњавајући наслов романа писац је казао да се реч прелест у најужем смислу може одредити као духовна обмана, односно скретање душе с правог пута ка путу лажи и гордости. Аутор у свом делу обрађује личну драму савременог градског човека, палог под власт погубних стрсти, које повремено разум накратко може да обузда.
Аутор се трудио да свом штиву да ноту хумора који нам је тако неопходан у овим тешким временима. У том стилу започиње и одговор на наше питање зашто треба читати овај рома:
‒ Не би требали да прочитате овај роман. Ја као аутор морам да вам кажем не треба да прочитате ниједну књигу, осим евентуално Хомерове Илијаде и Одисеје и Библије – каже Грбић , уз ограду да је у одговору ироничан.
Када оставимо шалу на страну писац очито поштује читаочево време пружајући му замиљив текст на нешто више од 200 страна.
‒ Оно што могу да кажем на основу досадашњих искустава, роман већ четири године кружи међу читаоцима и даље изазива врло јаке реакције код људи. Нико се није досађивао. Јако сам се трудио да очувам природни стил и спонтаност у приповедању, да говорим о искуству савременог човека из призме једног духовног феномена који је прастар, али да то тако буде да се нико не досађује и да нико нема осећај да је губио време и да је остао празних руку када затвори корице – каже аутор промовисаног романа.
Личан утисак писца ових редова да је Филип Грбић, иначе професор филозофије, кроз јунаке свог романа на разумљив начин широј публици изнео своја интелектуална проматрања савременог човека и његову улогу у овом времену. Можда не увек политички коректно, нарочито према онима који у јавности делују по задатом пројекту, али сигурно доста сугестивно да се читалац запита где смо ми ту, где сам ја и где ћу стићи. До тих питања се стиже лакоћм читања овог романа.
Књигом располаже и алексиначка библиотека, па је заинтересовани читаоци могу и ту наћи. Роман је преведен и на француски језик.