Пете вечери дечија и нешто старија публика на ЗИПО фестивалу је имала прилику да погледа представу „Дечак и месецˮ луткарске сцене Народног позоришта „Тоша Јовановићˮ из Зрењанина. Текст је урадио Жељко Хубач по мотивима приповетке Бранка Ћопића „Мјесец и његова бакаˮ.
Представа која нам је, поред осталог, поручила да бајке никада неће нестати из људског живота без обзира на техничка достигнућа. У Ћопићевом приповедању од пре пола века нестанак струје и настали мрак децу омета у игри и читању. Хубач тај „инцидентˮ проширује на могућност тренутног престанка свег електронског света. Што је за децу „прикопчануˮ на струју – мобилне и компјутере, равно привремено „смаку светаˮ! Али тај „смак светаˮ, који је Ћопић наслутио у својој причи, Хубач је преточио у позоришни комад у коме чак и бајке постану могуће и занимљиве.
На почетку сцена у којој дечак просто не може да замисли да његов компјутер, мобилни и остало не функционишу јер нема струје да би се њихове батерије напуниле. Утеху покушава да му пружи бака са својим приповедањем. И онда на сцену ступа добро прихваћена зрењанинска глумачка екипа, вођена редитељском палицом Вјере Видов, са сарадницима, успевши да сценски ваљано презентује гледалишту теме са којима су се бавили Ћопић-Хубач.
Алексиначка најмлађа публика није често у прилици да гледа луткарска позоришна остварења, али овог пута је имала прилику да погледа не тако раскошне, али врло упечатљиве луткарске креација. То говори о скромном буџету, али и о добром глумачком умећу гостију из Зрењанина. Нарочито треба похвалити Наташу Миличић, која је маестрално дочарала лутку птицу-свраку. Наташа је проглашена и за глумца вечери. Зоран Булатовић Бале је компоновао музику која такође краси ову представу.
Домети ове представе када су у питању инициране теме за сада су непознати, пошто је релативно скоријег датума. Оно што је приметно код синоћне публике, да су је малишани топло примили и у појединим моментима је пратили са одушевљењем уз препознатљив дечији жагор и радост својствен дечијој игри. Има ли нешто лепше од тога? Зато није на одмет и понекад одложити компјутере и мобилне, нарочито када су у питању разне игрице и други видови забаве нуђени деци преко ових комуникационих уређаја који их изолују од социјалне средине. Можда је ово више порука за родитеље, него за њихову децу.
Вечерас на сцени Дома културе у Алексинцу је последња такмичарска представа на овогодишњем ЗИПО фестивалу који организује Градско позориште „Театар 91ˮ, а покровитељ је Општина Алексинац. Од 19 часова на репертоару је комад „Звонар Богородичине црквеˮ рађен у копродукцији Народног позоришта Приштина и тамошњег Факултета уметности са Домом културе Грачаница.
Представа је рађена по роману Виктора Игоа, у режији Дејана Цицмиловића и траје 60 минута. Препоручује се за узраст до 15 година.
