Селекција отпада од самих корисника једна од мера за спорији раст општинске депоније

Одлагање отпада на општинским и градским депонијама без његове селекције и прераде је све већи проблем за локалну власт, али и за заједницу која живи поред њих. Нарочито су оне угрожене у летњем периоду због високих температура када долази до њиховог паљења и загађивања ваздуха.

Држава је пре 15 година усвојила нову стратегију и почела са градњом рециклажних центара. Један такав је предвиђен у околини Ниша, али за сада нема ни темеља од таквог објекта. То значи да отпад са територије општине Алексинац завршава на овдашњој нашој депонији. Она из дана у дан расте, и зато је битно да грађани и привреда приликом одлагања смећа селектују отпад, одвајају картон и пластику који одлазе у рециклажне погоне и тако смање обим комуналног смећа на локалној депонији.

Да је разврставање отпада од стране корисника важно указују и подаци из алексиначког ЈКП „Комуналне услуге”, да отприлике 30 камиона смећа дође сваког дана на градску депонију, што локалних комуналаца, што са ауто-путева Србије, и неких других  корисника.

‒ Наша депонија није санитарна депонија, већ је сметилиште и по планској документацији државе ми смо усмерени на регионалну депонију „Келеш”, која треба бити у будућности формирана на територији општине Дољевац и делимично града Ниша, али питање када ће она бити изграђена. За сада, сав тај отпад завршава код нас. Поступак разградње пластике сви знамо да је 100, 200 и 300 година. Приликом разлагања свог осталог смећа јављају се као продукт опасни гасови који услед било каквог ризичног поступка на самој депонији могу довести до врло великих хаварија и врло великих експлозија ‒ упозорава у разговору за наш портал Далибор Марковић, директор „Комуналних услуга”.

Први човек алексиначких комуналаца напомиње да се они труде да заштите депонију, колико је то могуће, од експлозија тако што је прекривају глиновитим слојем који смањује могућност да до тога дође. Марковић још и каже да располажу са механизацијом,  конпакторима којима се гази смеће, како би се што више истиснуо кисеоник који услед појаве гаса и случајне варнице може довести до запаљења депоније.

‒ Трудимо се да на сваки начин смањимо могућности за такве нежељене ситуације, али то нисмо у могућности да са 100 посто сигурности урадимо. У касетама које отварамо на даље и које ћемо отварати постављаћемо и отплињиваче. Отплињивачи су систем да се гас, који се ствара, безбедно изведе у околину, у ваздух се пусти и он не представља никакво загађење, то су мале количине, али ако буде затворен и нагомила у неком слоју депоније може бити врло опасан – објашњава наш саговорник.

Имајући све ово у виду може се закључити да је неопходна већа одговорност свих, од корисника до организатора прикупљања отпада, да он буде у што већем обиму одвајан и рециклиран како би у што мањем обиму завршавао на депонијама, које се не могу похвалити санитарним условима. То је важно и у оном тренутку када буде изграђена најављена рециклажна ргионална депонија у околини Ниша.