Da li nam u kriznim vremenima pozorište može pomoći da vratimo osećaj zajedništva, da se oslobodimo nagomilanog stresa i da kroz katarzu ublažimo efekte surove realnosti? Odgovori su potvrdni, a neki ga smatraju pravom kolektivnom psihoterapijom.
Fizička distanca, izolacija, zabrane okupljanja, sve je to tokom epidemije kovida-19 dovelo da se osećamo, blago rečeno, otuđeno. Svet na koji smo navikli pre pojave virusa, počeo je drugačije da funkcioniše, a današnjem razmaženom čoveku, nenaviknutom na takvu vrstu življenja opskrbljenog ograničenjima, postaje sve teže da se prilagodi. Prema definiciji naučnika, živimo usred globalnog događaja masovne traume, prve traume te vrste posle Drugog svetskog rata.
Smeh je lek za stres
Oduvek se govorilo da je smeh lek, koji pomaže da se oslobodimo stresa, a ima i onih koji kažu da pomaže srcu i da pojačava naš imuni sistem. Idealno za današnje prilike. Zašto onda lek ne bismo potražili u pozorištu?
– Nedavno sam završio premijeru predstave Branislava Nušića ’Svinja’. I moji prijatelji koji igraju u toj veseloj komediji kažu da je to jedna kolektivna psihoterapija. I pozorišni festival za decu koji je održan u Aleksincu, da se tako šaljivo izrazim, doživljavam kao jednu kolektivnu psihoterapiju za sve nas. Imate roditelje koji se raduju, dovode decu, imate decu koja počinju da aplaudiraju da se raduju na prvu pojavu glumaca, na dizanje zavese. Pozorište je unelo jednu živost, jednu radost u sve domove svih ljudi koji dolaze u pozorište. Mislim da je to jedna svojevrsna slava pozorištu i jedna pobeda koja će svakako ostati zabeležena u istoriji – rekao nam je reditelj Branko Popović, boraveći u Aleksincu kao jedan od učesnika festivala za decu održanog ove godine.
Distance kojih se moramo pridržavati tokom pandemija korona virusa, udaljavaju nas jedne od drugih.
Da zagrljaj ponovo bude normalnost
I trebaće dosta vremena da rukovanje, zagrljaj i ljubljenje pri susretu ponovo prihvatimo kao normalnost, pa čak i to da sedimo jedni pored drugih.
– Pozorišna publika je ona gde smo jedni do drugih, gde dišemo zajedno i gde osećamo jedni druge. U gledalištu i kada neko uradi ’uh’, svi urade ’uh’ i kad se neko nasmeje to je ono što čini pozorište jedinim mogućim pozorišnim činom zajedništva. Nadam se da će mere pasti, da će maske pasti, da ćemo virus skloniti od nas, a da ćemo se vratiti pozorištu kakvo poznajemo, pozorištu zajednice – kaže reditelj Miodrag Dinulović.
Povratak u pozorišne sale publika širom Srbije je jedva dočekala, a čini se da nakon određene pauze više uživamo u pozorišnim komadima.
– Pozorište puno doprinosi tome da se sačuva duh posebno kada su deca u pitanju – ističe Cvetin Aničić diplomirani glumac, lutkar i reditelj.
– Ovo doživljavam kao jednu svojevrsnu pobedu duha nad nekim crnim mislima, događajima koji su nas ophrvali ove 2019, 20. i 21. godine. Nadam se da se nikada više neće ponoviti – zaključuje reditelj Branko Popović.
