Naš narod davno je zaključio da svako vreme nosi svoje breme. I ljudi 21. veka imaju takvo mišljenje. Pritisle muke sa svih strana, vidljive i nevidljive. Koliko puta u toku dana čujemo od drugih ili sami uzdahnemo: „Ovakvu sadašnjost još nismo imali…”
„Verovatno je bilo u nekim periodima jako, jako teških situacija”, kaže Branko Stevanović, pisac za decu i odrasle. „Govorim o mirnodopskim situacijama, jer su grozni ratni sukobi svakako bili daleko teži. Sigurno se ne može nesrećna zatvorenost u nekakve kućne uslove, porediti sa jednim strašnim prelaskom albanske golgote ili opasnim tifusom u Prvom svetskom ratu, na primer. Bio sam mali, ali se sećam i epidemije malih boginja, kada smo bili zaustavljani nekakvim rampama da na licu mesta primimo vakcine. Ovo što se sada događa je traumatičnost stoga što traje, što nam pravi tenziju. Taj poststresni period će biti daleko opasniji kada budemo ponovo morali da naučimo da dišemo punim plućima, da živimo iz sve snage; kao što ljudi koji slome ruku ili nogu, mora da nauče da ponovo koriste te svoje ekstremitete.”
Čitanje je kondicija za um
Kako takva sadašnjost utiče na mlade? Uprkos svemu, poštujući epidemijske mere, u Aleksincu i širom Srbije održavaju se kulturne manifestacije. Kako se one u ovom kriznom vremenu odražavaju na očuvanje stanja duha od moralnog, mentalnog, pa i fizičkog posrnuća, naročito najmlađih – dece?
Sami se nameću Čitalići, nadaleko poznati, a rođeni u Aleksincu. Naš sagovornik kaže: „Ono što je sport za telo, za fizičku kondiciju, to je čitanje za kondiciju uma. Jeste da snaga klade valja, ali um caruje.
Zahvaljujući organizacionom timu i dobrom duhu manifestacije, Maji Radoman, naši mladi dragi Čitalići sprovode izuetno važnu misiju. Oni imaju uvek divne slogane. Jedan je bio Putovanje nam donosi radost. Naročito sada, kada smo uskraćeni za brojna putovanja, vidimo koliko nam putovanje donosi radost. Putovanje sa knjigom u ruci. Čitalići su savetovali mlade: Da bi imao druga, moraš biti drug. Činjenica je da je druženje u osnovi svega. Važno je da smo mi upućeni jedni na druge, da imamo poverenja jedni u druge i da nam je svima na srcu to čime se mi bavimo u interesu dece, budućih pokolenja, jer za jedan narod i za jednu državu, ne postoji ništa što je više profitabilno nego odgajiti pametne, zdrave mlade generacije posvećenih čitalaca. Svaki današnji mladi čitalac je budući velikan, na bilo kom polju, nauke, umetnosti, kulture, privrede, ekonomije, prava. Ko se zagnjuri u knjigu, zagnjuriće se u kosmos!”
Terajte decu da poštuju sebe
U Aleksincu se posebno neguje ljubav prema pozorištu. Održavaju se tokom godine brojni programi na daskama koje život znače. Tako pozorište ostvaruje svoju veliku misiju. Andrej Nosov, pozorišni reditelj koji se bavi temama društveno-političke odgovornosti, promocije i odbrane ljudskih i manjinskih prava, osnivač Inicijative mladih za ljudska prava i Hartefakt fonda, daje vrlo važnu poruku roditeljima:
„Umesto da terate decu da jedu, ili terate decu da budu normalni, ili da budu ljudi kao što ste vi, ili da poštuju druge, terajte ih da malo poštuju sebe. Za mene je pozorište mesto slobode. Imao sam 14 godina kada sam gledao predstavu u Narodnom pozorištu u Nišu. Više se i ne sećam koja je to predstava bila, ali se sećam da sam se identifikovao sa jednim patuljkom na sceni. Pomislao sam: – Bože, možda bih i ja mogao tako. Za tinejdžere je najvažnije da nađu neko mesto kome pripadaju ili mogu da mu pripadaju. A pozorište nudi tu priliku. Najvažnije je da pozorište govori o problemima tinejdžera iz njihove perspektive, a ne iz perspektive odraslih.”
Odvojiti ukus od neukusa
Ova sadašnjost nas tera na još jači rad sa decom, da ih ne ispustimo. Tode Nikoletić je srpski pisac i popularni stvaralac za najmlađe. Organizator je književnih festivala širom regiona i poetskih konkursa za mlade, na kojima se trudi da afirmiše talentovane mališane. „Manifestacije za decu i mlade, književne i dramske, vrlo su afirmativne, pre svega za spoznaju da postoje deca i mladi koji su zainteresovani za stvaralaštvo i da na taj način stvaraju svoju ličnost.
Upravo je sada potrebno odvojiti ono što je ukus od neukusa, od prizemnog, primitivnog”, ističe Nikoletić. „Važno je da društvo ulaže u decu, jer su deca najvažniji kapacitet društva. Iako su loša vremena, moramo voditi brigu da naša budućnost ne bude nepismena, nečista, da nastave tamo gde su stali velikani našega roda, koji su ostali besmrtni, identitet našeg naroda.”
I sama zdravstvena situacija nas je odvojila jedne od drugih. Mnogi su potpali pod uticaj rijaliti programa, komercijale, tako da svaki onaj ko uloži malo truda da predstavi istinsku vrednost naroda i ljudskih vrlina, ostvaruje veliki cilj. Manifestacije i festivali koji se organizuju u ovo doba nedoba su vrlo stimulativni i važni. Zato se radujemo što ih naš grad ima. A višestruka korist osetiće se kada ovakva situacija postane sećanje.
Vlasta N. Cenić
