Наш народ давно је закључио да свако време носи своје бреме. И људи 21. века имају такво мишљење. Притисле муке са свих страна, видљиве и невидљиве. Колико пута у току дана чујемо од других или сами уздахнемо: „Овакву садашњост још нисмо имали…”
„Вероватно је било у неким периодима јако, јако тешких ситуација”, каже Бранко Стевановић, писац за децу и одрасле. „Говорим о мирнодопским ситуацијама, јер су грозни ратни сукоби свакако били далеко тежи. Сигурно се не може несрећна затвореност у некакве кућне услове, поредити са једним страшним преласком албанске голготе или опасним тифусом у Првом светском рату, на пример. Био сам мали, али се сећам и епидемије малих богиња, када смо били заустављани некаквим рампама да на лицу места примимо вакцине. Ово што се сада догађа је трауматичност стога што траје, што нам прави тензију. Тај постстресни период ће бити далеко опаснији када будемо поново морали да научимо да дишемо пуним плућима, да живимо из све снаге; као што људи који сломе руку или ногу, мора да науче да поново користе те своје екстремитете.”
Читање је кондиција за ум
Како таква садашњост утиче на младе? Упркос свему, поштујући епидемијске мере, у Алексинцу и широм Србије одржавају се културне манифестације. Како се оне у овом кризном времену одражавају на очување стањa духа од моралног, менталног, па и физичког посрнућа, нарочито најмлађих – деце?
Сами се намећу Читалићи, надалеко познати, а рођени у Алексинцу. Наш саговорник каже: „Оно што је спорт за тело, за физичку кондицију, то је читање за кондицију ума. Јесте да снага кладе ваља, али ум царује.
Захваљујући организационом тиму и добром духу манифестације, Маји Радоман, наши млади драги Читалићи спроводе изуетно важну мисију. Они имају увек дивне слогане. Један је био Путовање нам доноси радост. Нарочито сада, када смо ускраћени за бројна путовања, видимо колико нам путовање доноси радост. Путовање са књигом у руци. Читалићи су саветовали младе: Да би имао друга, мораш бити друг. Чињеница је да је дружење у основи свега. Важно је да смо ми упућени једни на друге, да имамо поверења једни у друге и да нам је свима на срцу то чиме се ми бавимо у интересу деце, будућих поколења, јер за један народ и за једну државу, не постоји ништа што је више профитабилно него одгајити паметне, здраве младе генерације посвећених читалаца. Сваки данашњи млади читалац је будући великан, на било ком пољу, науке, уметности, културе, привреде, економије, права. Ко се загњури у књигу, загњуриће се у космос!”
Терајте децу да поштују себе
У Алексинцу се посебно негује љубав према позоришту. Одржавају се током године бројни програми на даскама које живот значе. Тако позориште остварује своју велику мисију. Андреј Носов, позоришни редитељ који се бави темама друштвено-политичке одговорности, промоције и одбране људских и мањинских права, оснивач Иницијативе младих за људска права и Хартефакт фонда, даје врло важну поруку родитељима:
„Уместо да терате децу да једу, или терате децу да буду нормални, или да буду људи као што сте ви, или да поштују друге, терајте их да мало поштују себе. За мене је позориште место слободе. Имао сам 14 година када сам гледао представу у Народном позоришту у Нишу. Више се и не сећам која је то представа била, али се сећам да сам се идентификовао са једним патуљком на сцени. Помислао сам: – Боже, можда бих и ја могао тако. За тинејџере је најважније да нађу неко место коме припадају или могу да му припадају. А позориште нуди ту прилику. Најважније је да позориште говори о проблемима тинејџера из њихове перспективе, а не из перспективе одраслих.”
Одвојити укус од неукуса
Ова садашњост нас тера на још јачи рад са децом, да их не испустимо. Тоде Николетић је српски писац и популарни стваралац за најмлађе. Организатор је књижевних фестивала широм региона и поетских конкурса за младе, на којима се труди да афирмише талентоване малишане. „Манифестације за децу и младе, књижевне и драмске, врло су афирмативне, пре свега за спознају да постоје деца и млади који су заинтересовани за стваралаштво и да на тај начин стварају своју личност.
Управо је сада потребно одвојити оно што је укус од неукуса, од приземног, примитивног”, истиче Николетић. „Важно је да друштво улаже у децу, јер су деца најважнији капацитет друштва. Иако су лоша времена, морамо водити бригу да наша будућност не буде неписмена, нечиста, да наставе тамо где су стали великани нашега рода, који су остали бесмртни, идентитет нашег народа.”
И сама здравствена ситуација нас је одвојила једне од других. Многи су потпали под утицај ријалити програма, комерцијале, тако да сваки онај ко уложи мало труда да представи истинску вредност народа и људских врлина, остварује велики циљ. Манифестације и фестивали који се организују у ово доба недоба су врло стимулативни и важни. Зато се радујемо што их наш град има. А вишеструка корист осетиће се када оваква ситуација постане сећање.
Власта Н. Ценић
