Sve je veći broj gostiju iz Srbije koji borave na morskim obalama Albanije. Ova pojava najčešće se u našoj javnosti objašnjava prošlogodišnjom otvorenošću ove države za goste u vreme epidemije kovida, pristupačnim cenama u hotelima i u vanpansionskoj potrošnji. Stiče se utisak da se malo govori o dve stvari značajne za turizam. Ljudi i poboljšani politički odnosi.
Putnik koji ovih dana boravi u Albaniji primećuje da u tamošnjoj javnosti dominiraju dve teme. Otvoreni Balkan i smeštaj prognanih iz Avganistana. U albanskim medijima, elektronskim i štampanim, dosta se prostora daje nedavnom dogovoru političkih predstavnika Srbije, Severne Makedonije i Albanije o unapređenju sardanje nazvan Otvoreni Balkan. I bez razumevanja albanskog jezika može se primetiti da se na njihovim TV kanalima o Otvorenom Balkanu svakodnevno govori. Na nacionalnoj televiziji svakodnevno se objavi po neka informacija na ovu temu, a ne zaostaje ni Si-En-En na albanskom jeziku.
Subotnja izdanja dnevnih novina su prepuna „Otvorenog Balkanaˮ. „Fjalaˮ na naslovnoj strani pod naslovom „Otvoreni Balkan, zatvorenog umaˮ osim što navodi države potpisnice ovog dokumenta navodi i one koje nisu prihvatili ovu ideju. „Telegrafˮ i „Panoramaˮ, osim kratkih najava na naslovnim stranama u unutrašnjem delu lista Otvorenom Balkanu poklanja nekoliko stranica. Primetno je da su zastupljena dva stava, aktuelnog premijera Albanije Edi Rame koji na ovaj dogovor gleda pozitivno i premijera institucija u Prištini Aljbina Kurtija koji ima negativne stavove. I o tome se uveliko diskutuje. U pojedinim napisima se naglašava da na Otvoreni Balkan pozitivno gleda Evropska unija predvođena Nemačkom i SAD.
Ima se utisak da oficijalna politička struktura Albanije svoj stav oko Otvorenog Balkana pažljivo brani vodeći računa o mišljenju dijaspore. S druge strane građani sa kojima smo razgovarali iz okoline Drača imju jasan pozitivan stav o ideji veće saradnje u regionu. Za njih je Otvoreni Balkan dobra ideja za standard običnog čoveka i jačanje njihove države. Radnik u jednoj lokalnoj turističkoj agenciji nakon upoznavanja pitao nas je za mišljenje o Otvorenom Balkanu izrazivši se pozitivno o ovoj ideji, uz konstataciju da je ove godine mnogo Srba na letovanju. Po njemu je to dobro, mada se malo začudio koliko nas je odjednom u tako kratkom vremenu.
I jedan profesor koji nam je bio na usluzi kao vozač i vodič kroz Tiranu i Drač je imao pozitivno mišljenje o dogovoru ove tri balkanske države. Na naše pitanje kako to da se partije sa Kosova pojavljuju na izborima u Albaniji, a one iz Albanije na Kosovu ne, odgovorio nam je da o tome nije pričao sa svojim prijateljima, ali da smatra da populisti ne donose ništa dobro, pa neće ni Kurti.
Odlazak među obične ljude i razgovor sa njima daje sasvim drugu sliku od one koju su nam predstavljali razni instituti i analitičari finansirani kao nevladin sektor pred prethodne albanske izbore koji su najavljivali Ramin neuspeh. Sećam se teksta takve jedne međunarodne organizacije iz Ljubljane dobijen na mejl u kome se najavljuje Ramin neminovni izborni poraz, navodeći više razloga zašto je narod nezadovoljan. Naše iskustvo je sasvim drugačije. Rama ne samo da je pobedio na tim izborima, već sada ima za svoje ideje saglasnost i običnog sveta, koji želi saradnju na obostranu korist. Utisak je da Srbija i Albanija imaju šta jedna drugoj da ponude, bez obzira na suprostavljenim zvaničnim stavovima oko Kosova i Metohije. Uz saradnju, valjda će se lakše i pravednije rešiti i ovo pitanje.