Све је већи број гостију из Србије који бораве на морским обалама Албаније. Ова појава најчешће се у нашој јавности објашњава прошлогодишњом отвореношћу ове државе за госте у време епидемије ковида, приступачним ценама у хотелима и у ванпансионској потрошњи. Стиче се утисак да се мало говори о две ствари значајне за туризам. Људи и побољшани политички односи.
Путник који ових дана борави у Албанији примећује да у тамошњој јавности доминирају две теме. Отворени Балкан и смештај прогнаних из Авганистана. У албанским медијима, електронским и штампаним, доста се простора даје недавном договору политичких представника Србије, Северне Македоније и Албаније о унапређењу сардање назван Отворени Балкан. И без разумевања албанског језика може се приметити да се на њиховим ТВ каналима о Отвореном Балкану свакодневно говори. На националној телевизији свакодневно се објави по нека информација на ову тему, а не заостаје ни Си-Ен-Ен на албанском језику.
Суботња издања дневних новина су препуна „Отвореног Балканаˮ. „Фјалаˮ на насловној страни под насловом „Отворени Балкан, затвореног умаˮ осим што наводи државе потписнице овог документа наводи и оне које нису прихватили ову идеју. „Телеграфˮ и „Панорамаˮ, осим кратких најава на насловним странама у унутрашњем делу листа Отвореном Балкану поклања неколико страница. Приметно је да су заступљена два става, актуелног премијера Албаније Еди Раме који на овај договор гледа позитивно и премијера институција у Приштини Аљбина Куртија који има негативне ставове. И о томе се увелико дискутује. У појединим написима се наглашава да на Отворени Балкан позитивно гледа Европска унија предвођена Немачком и САД.
Има се утисак да официјална политичка структура Албаније свој став око Отвореног Балкана пажљиво брани водећи рачуна о мишљењу дијаспоре. С друге стране грађани са којима смо разговарали из околине Драча имју јасан позитиван став о идеји веће сарадње у региону. За њих је Отворени Балкан добра идеја за стандард обичног човека и јачање њихове државе. Радник у једној локалној туристичкој агенцији након упознавања питао нас је за мишљење о Отвореном Балкану изразивши се позитивно о овој идеји, уз констатацију да је ове године много Срба на летовању. По њему је то добро, мада се мало зачудио колико нас је одједном у тако кратком времену.
И један професор који нам је био на услузи као возач и водич кроз Тирану и Драч је имао позитивно мишљење о договору ове три балканске државе. На наше питање како то да се партије са Косова појављују на изборима у Албанији, а оне из Албаније на Косову не, одговорио нам је да о томе није причао са својим пријатељима, али да сматра да популисти не доносе ништа добро, па неће ни Курти.
Одлазак међу обичне људе и разговор са њима даје сасвим другу слику од оне коју су нам представљали разни институти и аналитичари финансирани као невладин сектор пред претходне албанске изборе који су најављивали Рамин неуспех. Сећам се текста такве једне међународне организације из Љубљане добијен на мејл у коме се најављује Рамин неминовни изборни пораз, наводећи више разлога зашто је народ незадовољан. Наше искуство је сасвим другачије. Рама не само да је победио на тим изборима, већ сада има за своје идеје сагласност и обичног света, који жели сарадњу на обострану корист. Утисак је да Србија и Албанија имају шта једна другој да понуде, без обзира на супростављеним званичним ставовима око Косова и Метохије. Уз сарадњу, ваљда ће се лакше и праведније решити и ово питање.